Оживљава замак деспота Ђурђа

уз надзор Покрајинског завода за заштиту споменика културе, како би овај симбол града био доступан посетиоцима. Вршачки замак, како га називају стручњаци за заштиту споменика културе, спада у средњовековне фортификације које се ретко помињу историјским изворима. Вршачки учитељ и хроничар Феликс Милекер је писао да су Турци, који су 164 године владали овим просторима, поништили сваки писани податак о прошлости тврђаве, а изградњу приписује српском деспоту Ђурђу Бранковићу и датира око 1439. године.



Први стилизован изглед овог објекта потиче са карте Лазаруса Секретаријуса из 1528. године. Присуство турске војске забележено је по платном списку војника плаћеника из 1590-1591. године. Детаљне описе тада видљивих зидова на брегу оставио је Евлија Челебија са свог пута кроз ове крајеве из 1664. године. Изглед Вршачког замка сачуван је и на печату Немачке општине Вршац из 1745. године као и на печату с почетка 19. века.



Кула је била начета зубом времена и локална самоуправа је њену обнову препознала као приоритет. У реконструкцију главне куле и враћање њеног првобитног изгледа уложено око 65 милиона динара и радови су приведени крају. Ових дана Кулу су обишли челници општине Вршац и владика банатски Никанор. Овом приликом најављено је да ће објекат за посетиоце бити отворен за Дан града и славу Банатске епархије 29. маја. Резање славског колача и додела годишњих општинских признања биће на платоу испред улаза у кулу, после чега ће владика Никанор освештати обновљено здање.



Саветник председника општине, Драгиша Вучинић који је био најдиректније укључен у израду пројекта и обављање радова, није крио задовољство што је локална самоуправа и у кризним временима смогла снаге да обезбеди средства за овај замашан пројекат.-Завршена је прва фаза реконструкције и санације. Вршачки замак ће бити понос Вршца и вредна туристичка атракција. У наредној фази уређиваће се двориште замка, изградиће се кружна кула где ће бити омогућено да се направе угоститељски садржаји – рекао је Вучинић.



У унутрашњости куле уређено је степениште и етаже, а са врха ће посетиоци моћи да баце поглед преко банатске равнице све до Београда и Фрушке горе, на град као на длану, те на залеђе шумовитих Вршачких планина. Уз вино у познатим винским подрумима, бројна здања различитих стилова и епоха, уређено градско језгро, вршачки туристички посленици с отварањем замка имаће шта да покажу све бројнијим посетиоцима из земље и иностранства.



Р. Јовановић