Овца расе бергамо ојагњила пет јагањаца газдинству Бенића код Сечња
КОНАК: Овца расе бергамо, из стада породичног газдинства Милете Бенића из Конака, у општини Сечањ, ојагњила је недавно пет јагањаца, што је права реткост. Милета Бенић каже да је пријатно изненађен, имајући у виду да ова раса јако ретко ојагњи више од три младунца.
- Сви су добри, здрави, расту на радост маме а богами и тате, који је потомак овна који је код нас стигао из Аустрије, преко Кукујеваца и оправдао све што смо у њега уложили – уз осмех прича Милета, ког смо затекли на обали Брзаве, где је извео стадо на пашу.
Бергамо потиче из планинских делова Италије и Аустрије, и овце ове расе врло су отпорне на хладноћу. Зато је стадо Бенићевих, које броји око 300 комада, и зими на паши.
- У тору су овце које се јагње, а све остале иду на пашу. Ем што воле, ем што нам прошле године није родила детелина, па смо уместо 5.000 имали 3.000 бала. Један дан идем ја са овцама, други дан син. Ту су и два пулина и једна пулинка - казује Милета.
Милета је у Конак послом стигао из Сефкерина. Био је наставник ликовног у школи у Конаку. Кад се приближила пензија, одлучио је да пензију допуни неким додатним приходом.
- Овце сам одувек волео. Почео сам скоро од нуле, од четири овце, да бих стигао до овог данашњег броја. Наше су овце уматичене, али пут је био дугачак, напоран и скуп – присећа се Милета, ком се у послу пре неколико година придружио и син.
Бенићеви ће до јесени завршити салаш у околини Конака, јер им се кућа у селу налази у такозваној зеленој зони, у којој се не сме држати већи број животиња.
- Живимо у селу, а сад морамо да идемо ван њега да се бавимо сточарством. Јако ми је жао како се држава односи према селу. Има бар петорица младих људи који би се у Конаку бавили овчарством, али немају пара за матичење. А тек уматичено грло доноси субвенције. Питам се зашто држава не помогне. Зашто младим људима, који имају жељу и вољу, не да стадо од 30 оваца и овна, што је минимум за регистрацију газдинства, са обавезом да они за неколико година врате неких других 30, па да их онда држава шири даље – предлаже Милета Бенић.
Како каже, свима су пуна уста села и младих, а ништа се на томе конкретно не ради.
- Ми у селу имамо удружење сточара. Пре извесног времена, од општине смо добили неколико машина. Сад смо тражили, као удружење, од општине новац, 50.000 динара за поправке. Кажу нам да не може, јер нисмо спортски клуб или тако нешто, па не могу да нам дају кад нас немају у регистру. Рекао сам им да нас упишу, ми смо уредно регистровани. Забадава. На крају смо сами платили поправку, али то показује какав однос имају према селу које се празни - сматра Бенић.
Ж. Балабан
