Нови дом за нови почетак породице Бранковић

Ђорђе Бранковић из Свилоша, познатији у селу као Џо, самохрани је отац два дивна детета, Николе који је ученик четвртог разреда основне школе и девојчице Анђеле која има шест година. Овај самохрани отац, који већ годину дана сам брине о својој деци добио је позив екипе емисије „С Тамаром у акцији“, која им је саградила нову кућу, толико лепу да је цело село морало да дође да види. Та вест се брзо пренела селом, а како и не би, кад је Ђорђе као прави домаћин све мештане позвао на част и да поделе срећу са њим.

- Комшиница Вера ме је пријавила и након два месеца добио сам позив и убрзо ми се на вратима појавио архитекта са мајсторима који су обишли нашу стару кућу, измерили шта је потребно, чак и прозоре, те врата и после извесног времена су нам јавили да ћемо добити нову кућу. Мени није ни била потребна, али деца су пресрећна, ја сам већ навикао да живим и овако и онако - прича нам Ђорђе. – Увек је важно да деци буде боље.

Овај брижни отац хвали своју децу, каже да су врло послушна и да су њих троје прави тим, ништа му није тешко, а они му мало и помажу, а иако је мајка отишла пре годину дана, живот иде даље.

- У кући им се допада купатило, њихова соба, толико воле нашу нову кућу да Никола усисава скоро сваки дан, да све буде као првог дана, чисто и редно - прича Ђорђе и додаје да деца нису обилазила кућу за време радова, можда су једном прошла бицикловима.

Никола након завршетка четвртог разреда, пети уписује у суседном месту Сусек и до школе ће ићи аутобусом. Школа у Свилошу броји свега шест ђака у сва четири разреда, рекао нам је Никола. Учитељица  је, наравно, дошла да обиђе кућу чим је била готова. И овако често свраћа, каже нам Ђорђе.

Никола стиже брзо на тротинету пред кућу без сестре, јер је тата завршио с послом, а док тата ради чува их комшиница Катица, мало доле низ улицу, која за децу прави и сок од зове. Никола не крије узбуђење, а потом је дошла и Анђела.

- Кућа је сјајна, одлична је, а највише ми се свиђа Анђелина и моја соба - каже Никола.

Видели смо и зашто чим смо ушли, два кревета на спрат, на којима је постељина уредно сложена, све у розе и плавим тоновима, да нема забуне који је чији кревет или столица. Кућа чиста и уредна. Не само да споља изгледа лепо, него је биран сваки детаљ те се сада у кухињи и у дневној соби налазе два велика сата на зидовима, намештај је дрвени, а бирали су се и детаљи као што су тепих, гарнитура, па и подметачи за сто да буду у истим тоновима. Кухиња чисто бела са новим апаратима, све намештено да једна породица има прави дом. Никола помаже тати и у кухињи, па нам поносно каже да зна да испече јаја, направи паленту, гриз, сутлијаш.

Ђорђе на част позвао цело село

Кад је кућа била готова, Ђорђе је испекао јагње и прасе и позвао цело село у Ловачки дом на част, а да је прави домаћин потврдио је када нас је одмах с улазних врата у кућу понудио кафом и соком, па ракијом и вином, онда куленом. Узелу смо воду и сок да не увредимо наше добре домаћине и оставили их да уживају у свом лепом дому, који ће публика имати прилике да погледа ускоро на РТС-у.

Никола нам потврђује да жури кући кад чује да се тата вратио с посла, јер жели да усиса и помогне, а додаје нам да се игра и у селу са осталом децом. Тата га прекорева да се пресвуче, јер има толико чистих ствари, а штрик у дневној то и потврђује, да тата води рачуна о свему. Ипак, деца ко деца, за њих је добро да се некад и испрљају! Деца су лепа да лепша не могу бити, плава са плавим очима, у којима се види доброта. Уосталом, и за њиховог оца у селу кажу да је много добар човек. Никола нам даље прича да му је омиљени предмет „Свет око нас“, а Ђорђе додаје да је и најбољи ученик.

Анђела је стидљива, док се не помену маце, каже да има две и очи јој на помен маца засијају.

- Флекица и Тачкица се зову - каже нам Анђела и кикоће се како то само мале девојчице умеју. Имају и куцу Дону, а Никола је од Тамаре добио и две козе, које само кад чују Николин глас, прича тата, одазивају се и зову га да се мази с њима. Осим тога, имају два прасета, коке и петлове у дворишту, за које се надају да ће им Општина Беочин оградити.

И председник Општине Митар Милинковић је био кад је кућа завршена, Ђорђе за њега има само речи хвале, а деци је на поклон донео слаткише и мобилне телефоне, како би стално били на вези са татом, који ради у „Комуналцу“ и брине се да и цела општина буде под конац.

- Остало је да се уради ограда, стаза и соклица поред куће и пуно би нам значило да се и то уради, онда је све комплет - прича Ђорђе и пуно се захваљује како Тамари Грујић и целој њеној екипи, тако и самој Општини, чији председник нам је потврдио да чим “овремени” ова породица ће добити и ограду око нове куће.

Маша Стакић