Нова управа Специјалне болнице „Русанда” затекла низ проблема
МЕЛЕНЦИ: В. д. директора Специјалне болнице за рехабилитацију „Русанда“ из Меленаца Зорица Ћулибрк изјавила је за „Дневник“ да је након преузимања дужности затекла низ дугогодишњих проблема у овој установи, који никада нису решавани, и да се у овом тренутку мора радити ефикасно и брзо, уз пропратне тектонске промене, а све уз максимално поштовање закона.
По њеним речима, одмах се приступило изради новог Правилника о организацији и систематизацији послова, с обзиром на то да је систематизација била стара 17 година, а да организација није ни постојала.
„Новим правилником смо драстично смањили и оптимализовали број руководећих лица и тиме појачали и дефинисали одговорност сваког запосленог појединца, а нарочито руководилаца. У циљу рационализације и економичности функционисања установе утврђени су технолошки вишкови. Вишак запослених је, пре свега, у области немедицинских радних места, односно економских, финансијско - рачуноводствених, информатичких, радних места аутомеханичара и помоћних радника - курира, а горући недостатак запослених имамо у медицинском делу“, објашњава Ћулибрк.
Суштина одлуке је, како наводи Ћулибрк, да је након организационих промена утврђених Правилником о организацији и систематизацији послова дошло до гашења радних места. А крајњи циљ је добијање сагласности од Министарства здравља, у складу са важећом уредбом за запошљавање, за попуну радних места, пре свега лекара и другог медицинског особља, који су неопходни за ефикасан рад бање „Русанда“. Сада се чека мишљење репрезентативних синдиката поводом ових одлука.
Зашто се не одржава парк природе?
Специјална болница за рехабилитацију „Русанда“ није више надлежна за парк природе у којем се ова установа налази, што је, по мишљењу Зорице Ћулибрк, и разумљиво, јер је њена основна делатност здравствена.
„Основани смо као установа која обавља здравствену делатност на секундарном нивоу и управљање заштићеним подручјем нам није дефинисано оснивачким актом. Основана је јавна установа чија је то делатност, односно одржавање и заштита природних добара, што је и дефинисано њеним оснивачким актом. Поставља се питање зашто та установа не одржава парк природе, а добија средстава за то и има раднике. Да ли је некоме у интересу да се бања „Русанда“ руинира и уништи“, пита Зорица Ћулибрк.
„Проблеми на овако одговорном месту су свакодневни. На пример, у моменту утврђивања технолошких вишкова добила сам инструкцију државних чиновника о поступку споровђења рационализације која је у најмању руку нестручна. У њој се каже да је потребно анкетирати запослене и ако се они сложе да су технолошки вишак, онда спровести одлуку. Да ли је могуће да неко од кога очекујем решења због нужности спровођења рационализације пише да се на овај начин спроводи закон о раду када су у питању технолошки вишкови? Секретарима и министрима је такође отежано спровођење одлука због таквих чиновника, такве бирократије, те се поставља питање да ли је та опструкција намена или због незнања“, истиче Ћулибрк.
Она наводи да, од када је расписан конкурс за директора Бање, у току два дана четири инспекције долазе да контролишу рад установе.
„Поставља се питање где су били када смо пре четири године указивали на незаконитости и када смо ми поднели пријаве. Зашто тада није нико дошао да испита рад у установи? Стиче се утисак да ванредни надзори не долазе да раде само свој посао, што нама није спорно, добро дошли су, већ долазе по нечијем налогу, а то увек ради бирократија, те се поставља питање чија бирократија и зашто то ради“, наглашава Ћулибрк.
По њеним речима, бољом организацијом је подигнут квалитет пружања здравствених услуга. У меленачкој бањи свакодневно се на лечењу налази око 220 стационарних болесника и корисника, као и око 400 до 450 амбулантних болесника. Дакле, попуњеност капацитета је сада задовољавајућа, што је за управу и запослене најзначајније.
„Унутар установе сада нема великих проблема, а који већ нису сагледани и који се већ не решавају. Поднета је и једна кривична пријава, њу сада решавају државни органи, а ми идемо даље. Од сопствених средстава реновиран је Други павиљон и свечано пуштен у рад крајем априла ове године, у присуству градоначелника Зрењанина Чедомира Јањића и његових помоћника. Анексом уговора смо обезбедили бесповратна подстицајна средства од Покрајинског секретаријата за енергетику и уз помоћ градоначелника Јањића и локалне самоуправе. Имамо средства за прву фазу реконструкције затвореног базена за рехабилитацију, а то је инсталација соларних колектора за загревање топле санитарне воде. Конкурисали смо и код Покрајинског секретаријата за здравство у циљу добијања средстава за набавку медицинске и потребне немедицинске опреме“, каже Ћулибрк и напомиње да је у току и израда стратешког плана развоја за период од пет година, пресек и снимање стања, усклађивање документације, дефинисање мисије и визије, и стратешких циљева ради постизања боље конкурентности и лакшег конкурисања ка свим фондовима у циљу добијања средстава.
Текст и фото: Ж. Балабан
