Назире се крај стечаја у „Аутобанату”
ЗРЕЊАНИН: Судећи према извештају стечајног управника Слободана Сударова, стечајни поступак у зрењанинском „Аутобанату“ је пред окончањем. Наиме, решење о закључењу је донето, али оно није правноснажно.
Решавању стечаја, који је отворен крајем 2010. године, prеthodila је одлука Одбора поверилаца о отпису потраживања на основу удела у другим ћеркама фирмама, у Сремској Митровици, Бачкој Тополи и Шапцу, у износу од 189 милиона динара, као и отпис потраживања на некретнинама у Ковилову, у износу од близу 18 милиона динара. Потраживања су отписана, како стоји у извештају стечајног управника, због непотпуне имовинско-правне документације и немогућности да се докаже власништво.
Занимљиво је да Сударов у свом извештају спомиње и власништво над аутобуском станицом у Зрењанину. Наиме, по новом закону, аутобуска станица мора имати лиценце, а да би се она добила, потребно је да станица буде у власништву предузећа које обавља превоз. Станица није у власништву „Нет буса“, који је добио привремену лиценцу за обављање услуга. Како ће се та ситуација даље развијати остаје да се види, с обзиром на то да, како и Сударов у свом извештају наводи, закон изричито прописује да станица мора бити у власништву предузећа које пружа станичне услуге.
Стечај у предузећу које се бавило превозом путника у међународном, приградском, међуградском и градском саобраћају отворен је решењем Привредног суда у Зрењанину 14. децембра 2010. године, на захтев београдске “Агробанке” јер “Аутобанат”, коме је рачун дуго времена био у блокади, није могао да измирује своје обавезе. Prеthodno је, у мају 2009. године, фирма од банке узела кредит од 200 милиона динара. “Аутобанат” је у овој банци био и јемац за кредите које су узеле фирме “Тополатранс” из Бачке Тополе, НПЦО из Београда и “Болвесани”, такође из Београда.
Пошто нико од поверилаца у законском року није поднео план реорганизације, у предузећу је проглашен банкрот. “Здраво ткиво” из фирме – аутобуска станица у Зрењанину, возила и линије градског, приградског и међуградског превоза уговором су пренета на, у међувремену, основану компанију “Нет бус”. И највећи број радника “Аутобаната” пребачен је у “Нет бус”. У посрнулом предузећу остала је неколицина оних који нису били по вољи руководства.
У коликој дубиози се нашао “Аутобанат” показује и то да ово предузеће није имало да граду Зрењанину плати годишњи порез на имовину у износу од 152.263 динара. Уместо тога, “Аутобанат” је својевремено пред Управним судом у Београду тужио локалну самоуправу, тврдећи да није у обавези да плати порез, јер је он обрачунат након што је фирма отишла у стечај.
Ж. Балабан