Наш мак је неупоредиво бољи од увозног

Домаћег мака, нажалост, све је мање, бар у региону средњег Баната. Но, у Падини, месту у општини Ковачица, мак је можда и најзаступљенија култура на њивама. Није захтевна за гајење, а прода се буквално са њиве. Највећи део производње иде у извоз, док се оно што преостане лако прода на манифестацијима и сајмовима.

– Домаћи мак је неупоредиво бољег квалитета од увозног и зато лако нађе пут до купца. Већ годинама сејемо мак, јер није захтевна култура, и ако буду добра година и добар род, од њега може пристојно да се живи – прича Јан Сојак, пољопривредни произвођач из Падине, који је мак са своје њиве продавао у Мужљи, на Фестивалу чварака.

Пољопривредни произвођачи из Падине годишње на тржиште изнесу између 150 и 200 тона најквалитетнијег мака. Производњи ове културе изузетно погодује песковито земљиште, ког у Падини не мањка.

– Мак се може сејати у јесен и у пролеће. Ја га сејем у октобру. Прошле године није била добра јесен, дуго је било топло време, идеално за инсекте и ваши. Није било ни кише. Мак се сеје јако плитко и просто не можете да верујете како из тог семена, ситног зрна, изникне прво нежна биљка, која после даје предиван цвет, направи чауру и створи мак који обожавамо – прича Јан.

Мак се са њива скида у јуну. Раније се то радило ручно, сада се комбајнира.

– У селу су годинама продавали чауре фармацеутској индустрији, највише „Алкалоиду“ из Скопља. Сада тога више нема. Искомбајнира се на њиви, а да бисмо добили мак какав познајемо, потребно је још три пута да се селектира, односно прочисти – објашњава Јан.

Оно што определе за продају са кућног прага, Сојакови самељу у полупрофесионалном млину. Раније се мак млео у авану.

– Моја бака, рођена крајем 19. века, мак је млела у огромном авану од пет литара. Тучак је имао три килограма. Кад је она млела мак у авану, цела кућа се тресла. Биле су то боље вежбе него данас у теретани. Одавно се то више не ради, али могу вам рећи да је то био најукуснији мак који сам икада јео – сећа се Јан.

Мак се у исхрани највише користи у Војводини. Јужније од Београда, додаје наш саговорник, продаја иде јако слабо.

– Претпостављам да је то утицај Аустроугарске. У словачкој кухињи се прави много јела са маком. Осим штрудли, за које сви знамо, код нас су јако популарне пирохе, посебно тесто са маком, затим опеканци, као и бухтле – истиче Јан.

Сојакови су увек за новитете и експерименте. Мак заузима важно место у њиховој производњи, а последњих година одлучили су се и за спелту.

– То нам је откриће. Спелта је нешто посебно, а брашно од ове врсте житарице је нешто најлепше што смо пробали последњих година. Све више се сеје уљана репица, а све мање кукуруз, што због климатских промена, што због тражње не тржишту - потврђује Јан Сојак из Падине.

Ж. Балабан