Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Милан Јанков из Елемира одлучио се да узгаја просо

06.02.2021. 10:29 10:38
Пише:
Фото: Ж. Б./Узгајање проса

ЕЛЕМИР: Милан Јанков из Елемира један је од ретких пољопривредника који у зрењанинском региону узгаја просо.

Ова врста житарице није нарочито занимљива банатским паорима, али Јанков, не само да је задовољан што се одлучио за ову културу, него је и повећао површине на којима је сеје.

- Просо сам посејао случајно пре три године, како бих извадио штету на једној њиви на којој ми није успела камилица. Распитао сам се шта бих могао да посејем у мају, када је било јасно да на тој њиви од камилице нема ништа, и препоручили су ми просо. Прве године сам га посејао на четири јутра и, пошто сам био задовољан, следеће сам повећао површине на 11 јутара - истиче Милан Јанков.

Овај пољопривредни произвођач ту житарицу сеје као другу сетву, када са њива скине камилицу.

- Просо није захтевна култура. Сеје се у мају, има кратку вегетацију, тако да је жетва већ крајем августа. Таман да на тим површинама посејем камилицу - истиче наш саговорник.

Просо има више намена. Користи се за исхрану птица, за производњу сточне хране, али и за људску исхрану.

-Да би се продао за људску исхрану, мора се ољуштити. То не радим, јер је компликовано и потребна је посебна опрема, као и доста времена – објашњава Јанков и додаје да је просо једноставна житарица. - Од механизације је потребна класична сејалица. Врше се комбајном, баш као и пшеница, само мора бити савременији са ситнијим ситом. Једном се прска. Код употребе пестицида мора се строго водити рачуна, јер се ради ригорозна контрола, с обзиром на то да просо иде даље за исхрану и продаје се у продавницама здраве хране – наводи Јанков.

Он има принос од око 2,5 тоне по хектару. Цена житарице варира, па је прве године била 39 динара по килограму, а већ следеће 35.

-Видећемо каква ће цена бити ове године. Али, пошто је то мени други усев, презадовољан сам - истиче Милан.

На питање зашто ове врсте житарице нема више на банатским њивама, Милан одговара да је један од разлога тај што нема организованог откупа, мада он прода сву количину коју произведе.

-Има можда мало више посла у односу на пшеницу, која са њиве иде директно у силосе. И цена му није стабилна. Али, ето, ја имам две жетве на истој њиви и мени се исплати - закључује Милан Јанков.   

Ж. Б.

Пише:
Пошаљите коментар