„Лелек камена” Мирка П.Жигића

Рецезент је Тамара Стојшић, професорка српског језика и књижевности, а корице је урадила Јелена Галић.

Књига је подељена у четири циклуса: „Лелек камена”, „Она спава”, „Минијатуре” и „И друге песме”.  „

- Песник се креће кроз четири циклуса у покушају обнове разорене стварности. Први међу њима је  „Лелек камена”, по коме је и збирка названа, је поетика рата и страдања, простор испуњен галеријом ликова и моралном дискусијом која се развија кроз ћутање - каже у анализи књиге Тамара Стојшић. - У другом циклусу „Она спава” преплићу се мир и немир-хармонија у расклопу. Након бурног оквира првог циклуса чини се као да је управо на овом месту песник застао и да одабира пут свог спасења. „Минијатуре” представљају катарзу бола. Блиставе ономатопеје и свеопшта синестезија потпуно разбијају реално у нагону да га реконструишу. Симболизам се подиже до постмодернистичке засићености.

Четврти циклус „И друге песме” обнавља ничеанску идеју о томе да су велики градитељи превасходно велики рушитељи. Рађа се ново Сунце- Лепота равнице чији мириси опчињавају песника и чине га надахнутим да тој лепоти испева антологијску песму, констатује Тамара Стојшић.

Мирко П. Жигић рођен је 1946. године у Новој Криваји у Славонији. Школовао се у Дарувару и Београду. Од пада Републике Српске Крајине живи у Гардиновцима. Песме пише и објављује још од основне школе. Радови су му објављени у неколико заједничких збирки у Вировитици, Инђији, Oyacima, Вршцу... Добитник је више награда за поезију:на првом међународном конкурсу УСКОР-а у Београду 2009. (Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању),на више међународних конкурса.  Добитник је награде „Мајсторско перо” за изузетан допринос на очувању српске књижевне речи (Вршац 2012.) и Новембарске награде Титела 2012.

Објављене су његове књиге песама: „Крик из таме” (2003.), „Лелек за прагом” (2004.), „Време самоће” (2008.), књига песама за децу „Маштарије” , песме „Запис у времену” (2013.) и роман „Алексина освета” (2014.). Редовни је члан Матице српске и УСКОР-а Београд и огранка „Ковиљски круг”.

На представљању књиге песама „Лелек камена” највећи утисак изазвале су песме „Она спава” , „Стари дуд” и „Мириси равнице”. Песму „Стари дуд” посветио је свом комшији Радовану Стојкову у чијем се дворишту налази  дуд, један од најстаријих у Војводини. Велике емотивне набоје изазвала је песма „Она спава” посвећена његовој супрузи Милени са којом ће следеће године обележити 50 златних година верности и заједничког живота. Песма „Мирис равнице” настала је као резултат љубави према новој-старој домовини и новом кућном прагу.

Песник је инсистирао на пажњи публике док је једну од песама читао његов унук Филип, који  још не иде у школу, али је песму прочитао изражајно и течно, са правим осећајем за ритам и риму. Деда у њему види свог наследника и поноси се њиме, а дотле ваља писати нове песме.

С. Диклић