КУЋА ИЛАРИОНА РУВАРЦА Знаменитост скривена У ЦЕНТРУ СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ
СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Позната по археолошким налазиштима из античког периода, Сремска Митровица рачуна на то да већина туриста обилази места попут Царске палате и других локалитета везаних за антички Сирмијум, прошета се најдужим висећим пешачким мостом у Европи - мост Светог Иринеја и сврати до Специјалног резервата приороде Засавица.
Међутим, често смећу с ума да су се у том сремском граду родили и живели броји великани наше историје.
У септембру ће се навршити готово два века од рођења Јована Руварца, након монашења Илариона, српског православног свештеника, монаха, архимандрита манастира Гргетег и ректора Карловачке богословије, који је својим научним радом и многобројним текстовима био оснивач српске критичарске историјске школе и велики противник традиционалне некритичке историографије.
Многе улице у Војводини носе његово име, али једино у Сремској Митровици, у Улици Илариона Руварца грађани могу да виде и његову родну кућу, додуше само споља, с обзиром на то да је у приватном власништву. Како су појаснили из надлежног Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици, објекат је добро очуван, пошто су власници током деценија водили рачуна о њему и периодично су на њему радили адаптације и поправке, пре свега у делу где се налази локал.
Родна кућа Илариона Руварца у Сремској Митровици је подигнута почетком 19. века и има статус споменика културе од великог значаја. Руварчев дом спада у ред типичних примера војвођанске куће саграђене по строго утврђеним прописима. Подужни објекат са два паралелна, симетрична крила, покривен је стрмим двоводним кровом са забатом као једним од најкарактеристичнијих елемената војвођанске стамбене архитектуре. Како појашњавају из Завода током времена кућа је претрпела многобројне измене и доградње, задржавши основни концепт просторног распореда и није било конзерваторских радова.
Иларион Руварац рођен је 1. септембра 1832. у Сремској Митровици. Након завршених студија права у Бечу и Богословије у Сремским Карловцима, био је професор и ректор Карловачке богословије, а од 1882. године био је архимандрит манастира Гргетега.
С. Ковач