Код Дероња откривена највећа кућа раног неолита

На само два ашова дубине археолози су пронашли грађевину јасно дефинисаних контура, што је довољан знак да је Доња Брањевина две и по деценије неоправдано била запостављана.

Овај локалитет 1965. године открио је је археолог аматер Сергеј Кармански из Оџака, који је 1989. године постао познат по проналаску фигуре Црвенокосе богиње. Нови пројекат обухватиће детаљна истраживања и представља наставак радова на локалитету који чува тајне једног од најстаријих ратарских насеља у Европи. Неке од тих тајни старих 7.000 година откривене су и овог пута.

Археолог Народног музеја Београд.Андреј Старовић рекао је да је највеће и најпријатније изненађење које се открива у овом тренутку засигурно један гроб из тог времена који се налази одмах поред тог стамбеног објекта и врло вероватно још један.

- И они су реткост за ово време. Не само да је покојник сахрањен, него је био сахрањен са неким даровима који су врло важни и карактеристични и важни за разумевање њихове идеологије и односа према мртвима - рекао је Старовић.

Кустос археолог Градског музеја Сомбор Анђелка Путица каже да им је циљ да прикупе ове године што више података и добро је што смо у 21 веку што се тога тиче, па прибегавају и зову у помоћ друге науке и технологије које ће на најбољи начин да им помогну.

- Тако да можемо касније на основу резултата тих анализа да добијемо поуздану слику и како су ти људи живели у периоду неолита- рекла је Путица.

Музејска збирка из Оџака је Црвенокосу богињу недавно преселила у Београд, али је у оџачкој поставци остало још пуно занимљивих предмета. Кустос Археолошке збирке у Оџацима Ненад Јованчић каже да су урадили нове анализе ископаних предмета.

- Између осталог смо утврђивали датуме и добили реултате, на пример да је једна од кашика за коју знамо да је коришћена за храњене деце, то су анализе показале, са Доње Брањевине датирана баш у период раног неолита- рекао је Јованчић.

Овогодишња истраживања Доње Брањевине раде Народни музеј из Београда и Градски музеј Сомбор, а финансира их Министарство културе са 900.000 динара. Када новац буде пребачен биће урађене анализе пронађених фрагмената, узорака грађевина. У изгледу је и међународни истраживачки пројекат. Све то омогућиће да се сазна више детаља из живота првих ратара на овом подручју.

М. Сћ