Капиталац од 93 кг загризао на Тиси код Кањиже
КАЊИЖА: Сома капиталца тешког 93 килограма, дугог 238 центиметара уловио је Предраг Радосављев из Новог Сада, а да га извуче у чамац помогао му је партнер из екипе Саша Бајазет, обојица су чланови руболовачког Удружења “Шаран” из Петроварадина.
Овим уловом Радосављев и Бајазет су после прве две етапе Првог отвореног светског првенства у лову сома бућком “Србија 2019”, које су одржане на Дунаву у Новом Саду и на Тиси код Кањиже, надомак освајање титуле уочи предстојеће завршне фазе првенства у Малом Зворнику.
Пресрећни су због улова капиталца и значајном предношћу коју имају над ривалима Радосављев и Бајазет, али и организатори првенства из Савеза бућкароша Србије и домаћини из Кањиже, јер улов који је остварио риболовачки тандем из Новог Сада највећи је икад остварен на такмичењима у лову сома бућком у Србији.
Такмичарска екипа коју чине Предраг Радосављев и Саша Бајазет у четири досадашња такмичарска дана, по два у Новом Саду и Кањижи, имала улов девет сомова укупне тежине 115,11 килограма и убедљиво води са 131.880 бодова, испред другопласираног пара Иштвана Бате и Жарка Čеkryina из Кањиже који су до сада имали улов шест сомова тешких 26,9 килограма са остварнеих 37.390 бодова. Радосављев и Бајезит су капиталца од 93 килограма уловили првог дана у петак у Кањижи, док су Бата и Čеkryin другог дана имали најкрупнији улов сомчета од 11,2 килограма дужине 107 центиметара.
Од Предрага Радосављева на чије бућкање је сом грдосија на удици загризао мамак дурбака и шкољке, каже да прилике на реци Тиси добро познаје јер већ годинама долази на такмичење бућкароша у Кањижи, где је већ имао доста улова, па и побеђивао…
На Дунаву у Новом Саду смо имали врло висок водостај, вода је била јако брза али смо првог дана уловили три комада, другог дана два, па смо са тиме победили у првој етапи. Нисмо се надали овако капиталном улову у Кањижи, презадовољни смо. Иначе велика је разлика бућкањем ловити сома на Дунаву и Тиси. Тиса је мирна и питома река, лепа за бућку, само треба имати искуства и знати како се постављати на води да би било успеха, објашњава Радосављев, који напомиње да је у досадашњој пецарошкој каријери имао и улов сома на Дунаву од 105 килограма дугог два и по метра, али је тај уловљен на варалицу.
Саша Бајезит и дан након улова не скрива узбуђење доживљено у улову грдосије на Тиси, па признаје да је чак у једном тренутку и заплакао од среће.
Негде близу поднева загризао је тај огромни сом и ту смо са њим имали велике борбе, неких 45 минута. Кум Предраг га је држао на штапу, ја сам мотором ишао за њим, другачије не би могли да га извадимо. Улазио нам је у струне, мрсио друге штапове, имали смо баш велики проблем да га извучемо, а у први мах нисмо знали колики је. Када смо видели да је преко два метра дужине, намучили смо се да га извадимо јер је у такмичењу забрањено коришћење куке, јер је нехумано. Мередов баш имамо велики, али ни један мередов не постоји у који може да стане оволико велики сом. Нисмо имали крпе чиме да га ухватимо, па се кум сетио да скинем такмичарску мајицу, обмотам руку, ухватим му уста и заједно смог а убацили у чамац. У једном моменту, чак су ми и сузе кренуле од среће, питао сам Предрага: “Куме јел ми то сањамо?” Доживео сам све то баш емотивно, утисци су Саше Бајезита.
Председник Савеза бућкароша Србије и председник Организационог одбора првог Светског првенства у лову сомова бућком Војислав Стаменковић констатује да су се обистинила очекивања да се овом манифестацијом исписује историја ове риболовачке дисциплине, не само због добрих услова и подршке домаћина, него и због рекордног улова остварненог на Тиси.
Мерење рибе је транспарентно, свако види колико је улов дугачак и колико је тежак, тако да имамо кристално чисту ситуацију. Прва је година када се бодови остварују и по уловљеној риби и дужини рибе, па то доводи до тога да два сома од пет килограма доносе више бодова од једног сома од 11 килограма. Ово даје већу шансу риболовцима који су способни да ухвате већи број сомова. Веома је значајно да је овде на Тиси уловљен рекорд бућкарошких такмичења у Србији, три пута већи од досадашњег улова.
Милорад Митровић
Фото: Љ. Кнежевић, Савез бућкароша Србије и М. Митровић