Изложба слика и карикатура Стеве Диклића у Тителу
ТИТЕЛ: У Галерији Народне библиотеке „Стојан Трумић” до 22. октобра може се погледати прва самостална изложба карикатура, слика и илустрација Стеве Диклића у Тителу, јер је аутор већ имао неколико самосталних изложби карикатура док је живео у Хрватској. Учествовао је на више колективних изложби у Србији, као и на једној у Санкт Петербургу у Русији.
Отварање изложбе која носи назив „Желим да ти кажем” привукло је мештане али су овим поводом у Тител дошли и посетиоци с разних страна. Међу онима који су желели да подрже Диклића било је академика, просветних радника, академских сликара. Изложбу је отворио Горан Поповић, директор НБ „Стојан Трумић”, рекавши да је библиотека планирала ову изложбу пет година и да је коначно та идеја и реализована.
Уметнички животни пут Стеве Диклића је уско везан и за судбинске догађаје од професора ликовне уметности до директора основних школа у Хрватској и бившој РСК, преко избегличке колоне у вихору рата до самоостварења у педагошком, ликовном и литерарном раду у Тителу.
О аутору Стеви Диклићу, његовом пореклу, коренима говорио је историчар др Момчило Диклић, упоређујући његова дела и судбину са српским сликарем и графичаром Стојаном Аралицом и сликарима браћом Машић. Посебно је указано да презиме Диклић није реткост, а главна перјаница је књижевник Арсен Диклић („Салаш у малом риту”), рођен у Старом Селу у Лици одакле је и историчар Момчило Диклић.
Дејан Гајић, председник удружења грађана „Свим Срцем за Тител”, уручио је Стеви Диклићу награду за једну од две победничке песме које су вештом уметничком руком академског сликара Александра Аце Вученовића исписане на летњој бини у приобаљу Тисе. Награда је књига Драгутина Панића „Међаши неба и земље”.
Поздрављајући окупљене и захваљујући на награди Стево Диклић је нагласио да себе пре свега сматра просветним радником, па тек онда ликовним ствараоцем. Називом изложбе „Желим да ти кажем” аутор сугерише да је његов језик универзални говор карикатуре, који је можда без речи, али га свако разуме.
Илустрације Стеве Диклића нашле су се у многим књигама, попут дела „Жишке са Савиног огњишта” Илије Љуштина, „Кијево у Метохији од настанка до нестанка” Драгана Колака, „Анегдоте из Поморавља и залеђа” Томислава Ђокића....
Светозар Иконов, истакнути тителски образовно - културни и туристички радник присутнима је открио мало познате детаље везане за домет стваралаштва Стеве Диклића. Наиме, Културни центар ДАНКО у Санкт Петерсбургу баштини радове којима је Диклић са својим ученицима освајао бројне међународне награде и признања.
Након оваквог отварања изложбе, остао је утисак да је оно што је Диклић желео да каже, тек мали део онога што ћемо од њега још чути.
Ж. Марковић