Изабрани пројектанти за реконструкцију каштела у Риђици
СОМБОР: Својевремено, у доба власти Хабзбуршке монархије, потоње Аустроугарске, сомборску околину су красили безбројни каштели односно раскошни летњиковци спахија и осталих имућних житеља ове, тада просперитетне и економски моћне вароши.
Моћ латифундиста је временом копнела, периодом после Другог светског рата и потпуно сломљена, па су и њихови дворци претворени у седишта земљорадничких задруга, домове културе и школе, што је судбина коју је поделио и каштел племићке породице Ковач у Риђици, од Сомбора, најудаљенијем селу градског подручја.
Приватизациони период је довео до потпуне девастације овог објекта, сазиданог на самом почетку 19. века, да би пре неколико година, куповином у његово власништво дошла сомборска Компанија „Метеор комерц“, која га је као друштвено одговорна фирма, без икакве накнаде поклонила Риђици. Због законских ограничења везаних за власништво месних заједница, дар је отишао самом Граду Сомбору, при чему је једина клаузула била та да каштел, након преузимања, не може бити коришћен у комерцијалне сврхе.
Идеја за намену овог објекта је било пуно, а са предлозима су предњачили из сеоског Удружења винара и виноградара „Риђички виногради“, па је, не би ли се каштел сачувао од потпуног пропадања, Градска управа ове године расписала јавну набавку за израду пројектно-техничке документације за реконструкцију овог некада раскошног објекта. Уговор вредан 2.236.000 динара додељен је заједничкој понуди предузећа „Н-Мартин Пројект” из Новог Сада и „Антиплам” из Београда, а један од пројектних задатака је био и да се каштелу врати оригинални изглед, пошто је овај објекат не само руиниран, већ су биле очигледне и последице не тако давног пожара.
Према пројектном задатку у јавној набавци наведено је да при изради документације треба водити рачуна и о намени просторије, јер је у подруму предвиђена сала за дегустацију вина, у приземљу свечана сала, кухиња са оставом, санитарни чвор и гардероба, на првом спрату канцеларија, а преостале површине спрата и поткровља треба предвидети за собе са купатилима. Колико ће пројектант успети да верно испланира реконструкцију и прилагоди је нововременим захтевима, као и када би грађевински радови на каштелу могли да отпочну, преостаје да се види. Сигурно је да би његовом ревитализацијом Риђица добила заиста капитални објекат, сличан бечејском дворцу Дунђерских.
Сам дворац у Риђици је саградио Имре Ковач, који је као и његови потомци, куповином властелинства у овом селу, добио и одговарајући наследни племићки предикат „од Риђице“. Градња је почела 1801. године, а била је поверена неимару Бишофу из оближње Баје, док је радну снагу обезбедило кулучење житеља самог села, насељених на властелинству. Радови су потрајали идућих пет година, па је 1806. године каштел иза којег је био и парк у енглеском стилу кроз који је протицала речица Плазовић, коначно и усељен.
М. Миљеновић