Грашалковићева палата у Сомбору добија нову намену

Ипак, по свему судећи томе ће ускоро доћи крај, захваљујући пројекту „Сомнибус - Палата културе“, који је републичко Министарство културе и информисања препознало као пажње вредан пројекат којим је овдашња локална самоуправа аплицирала на конкурс „Градови у фокусу 2018“ и који је подржала са иницијалних осам милиона динара.

Вредност самог пројекта је много већа, јер је њиме обухваћена реконструкција Грашалковић палате и њена пренамена у својеврсни центар културе у којем би пре свега место нашле све организационе јединице овдашњег Културног центра „Лаза Костић“, које се тренутно налазе на две локације у граду. Тиме би се, ако је по пројектној документацији, успоставио јединствени центар културе који би био „центар презентације света у Сомбору и Сомбора у свету“.

Уколико надлежна комисија ресорног Министарства није одредила децидну намену средстава, о њеном утрошку ће одлучити пројектни тим који је предвођен градским већником Немањом Сарачем и у коме су поред њега и главни градски урбаниста Милан Стојков, проф др Миливоје Млађеновић и Бојана Нешовић, координаторка овдашње Канцеларије за младе.

Од надничара до грофа



Антон Грашалковић потиче из породице сеоских надничара, који ће својим способностима и изузетним интелектом, поред већ наречене функције, постати и председник краљевских добара, тајни дворски саветник и чувар круне. Уз све то Грашалковић је добио и наследну племићку титулу „гроф од Ђоракија”, а у граду који још увек памти његово име подигао је и пивару, која је одавно престала са радом и чија је зграда порушена.

Сама Грашаловићева плата која је свој грађевински крах доживела током приватизације некадашњег трговинског ланца „Прехрана“ којем је била уступљена, камен темељац је добила 1750. године, а само име по грофу Антону Грашалковићу (1693-1771), управнику краљевских коморских добара, властелину Баје и за дуго најзначајнијем високом царском чиновнику Сомбора, који је привео крају градњу овог здања 1763. давши му данашњи изглед и функцију административног центра планског насељавања подунавских Шваба на ове просторе и њиховог пролазног карантина од друге половине 18. века.

Према сомборској хроници фра Боне Михаљевића полагањем камена темељца 24. јула 1750. започета је изградња монументалне наменске спратне палате за администрацију, која је завршена 1763. Датум завршетка 1763. уписан је на унутрашњој страни степеништа, док је дугачко бочно крило у Змај Јовиној улици дозидано 1891, када је комплетна фасада добила нови усаглашен украс.

Није сигурно да је сачувана првобитна фасада или је она касније обогаћена разним додацима који се не уклапају баш у уобичајена стилска обележја тога доба. Како било, главна фасада према Тргу Светог Тројства и Улици Цара Лазара има релативно асиметрично решење, па је у приземљу широка лучна капија ајнфорта изнад које је балкон са масивним конзолама и оградом од кованог гвожђа, док су фасаде су прекривене плитким хоризонталним фугама у малтеру.

Током векова ова грађевина је мењала намену, па је тако након колонизационог центра подунавских Шваба била пошта, жандармеријска станица... да би у периоду соц-реализма била седиште трговинског предузећа „Прехрана“, за чијег приватизационог вакта је била и скоро потпуно девастирана.

М. Миљеновић