Градилиште православног храма у Кљајићеву на мети лопова

Међутим, како је потврдио тамошњи парох, на градилиште је у више наврата извршен упад и крађа материјала али и различитих алата неопходних за изградњу објекта.

Како преносе локални медији, са градилишта је до сада нестала тона и по цемента, винкле и различита арматура, као и један циркулар. Причињена материјална штета је значајна, крађе су пријављене надлежним органима који су извршили увиђај и у потрези су за виновницима којима ни чињеница да се ради о светињи није била довољна препрека да не почине крађу, па је управо због тога Црквена општина Кљајићево апеловала на надлежне органе, односно на полицију и тужилаштво, да у што краћем року открију починиоце и да спрече даље пљачкање и скрнављење ове светиње.

Иницијална средства за изградњу српског православног храма у Кљајићеву, у износу од пет милиона динара, обезбедио је Град Сомбор из ставке варошког buyеta намењене за помоћ црквама, али и верници својим добровољним прилозима.  Темељи су освештани прошле године, када је овај чин обавио 12. октобра 2019. године епископ мохачки господин Исихије, уз саслужење 14 свештеника и четири ђакона из Епархије бачке.

Занимљиво је да Кљајићево спада у ретке примере овдашњих села које чини већинско српско, па самим тим и православно верујуће становништво, које није имало свој храм. За молитву им је служила римокатоличка богомоља Блажене девице Марије, коју су подигли немачки колонисти који су на подручје знатно старијег насеља Сент Кирај, потоње Крнаје, почели да пристижу 1765. године вољом владајуће куће Хабзбурга. У нешто мање од два наредна века село је доживело експанзију, словећи као једно од најнапреднијих занатских седишта, пошто је у зениту развоја у њему било више од 200 радионица.

Демографска промена је уследила након Другог светског рата, када је уместо подунавских Шваба „влаком без возног реда“ у ово село досељено неколико стотина породица са подручја Лике, Кордуна и Баније, чији су потомци и данас већински житељи Кљајићева. Како се радило углавном о породицама чији су чланови били припадници партизанског Народноослободлиачког покрета, па самим тим и заговорници новог друштвеног уређења у којем се није благонаклоно гледало на веру, непостојање православног храма се није постављало као проблем, док је римокатоличка светиња, у недостатку верника, полако пропадала.

Увођењем вишестраначја и почетком распада Југославије, поново се покренуло питање задовољавања верских потреба житеља Кљајићева, које је то име добило 1949. године по народном хероју Милошу Кљајићу, рођеном у Горњем Сјеничаку на Кордуну, који је погинуо 14. јула 1944. године у борбама са усташама на Жумберку. Разумевањем надлежних римокатоличких црквених власти напуштена и добрано девастирана постојећа црква Блажене девице Марије је уступљена на коришћење православно верујућим, да би након готово три деценије почела изградња и храма СПЦ, чије се градилиште нашло сада на удару лопова.

М. Миљеновић