(ФОТО) ЕНТУЗИЈАЗМОМ СЕ ДРЖИ СПОРТСКО КОЊАРСТВО У ДЕСПОТОВУ У свету је бизнис, код нас је љубав

Од оснивања Коњичког клуба „Деспотово”, на иницијативу мештанина Борислава Попина, биле су потребне само три године да у селу направе хиподром по пројекту а не, како истиче, уз помоћ штапа и канапа. Тиме су се за вијек - вјекова уцртали у мапу спортског коњарства које је, по свему судећи, позив који се, макар код нас, искључиво ради из љубави.

– Свуда по свету је то бизнис, а код нас је љубав – истиче Попин. – Европске земље су далеко испред нас што се тиче квалитета грла, такмичења, висине наградних фондова... А ми више пара издвојимо да одемо на неко такмичење, него што се добије ако се освоји прва награда. Код нас кад коњ ништа не уради, кажемо нема везе, биће боље следећи пут, а напољу коњ који не зарађује не може да опстане.

Примера ради, наш саговорник помиње коња који је стар осам година, до сада је на њему „зарадио” око 9.000 евра, али да би животиња постигла жељене резултате, у њу је уложио више од 20.000.

– То је нешто необјашњиво, зашто се бавимо тиме. Ми волимо коњарство, чиста опсесија. А кад једном уђеш у ту причу, не можеш више назад. Ми се међусобно шалимо па кажемо, ако хоћеш да пропаднеш, купиш једног коња. А ако брзо хоћеш да пропаднеш, онда купиш два. Толико пута сам био на граници да ли да наставим да се бавим овим или не, јер свестан сам да нема напретка, али сад сам већ у таквим годинама да ћу издржати до краја. Нико не може да ми плати задовољство које имам кад ми коњ добије трку! Те победничке паре су небитне, али пехар и успомена остају. И то ми даје снагу и енергију, а срце лупа, хоће да искочи – наглашава Деспотовчанин.

KK „Деспотово” окупља коњаре из околине, чак и из Новог Сада, Врбаса... а један је од четири-пет у Србији. Тренутно имају око 30 активних такмичара, али и бројне симпатизере који немају могућности да држе коње, али подржавају целу причу.

–Организујемо само по један тркачки дан, а некад су била два, јер један коњички дан кошта око 6.000 евра, а нема врата на која нисам куцао, кумио, молио. Немамо никакве субвенције од државе, јер ово нису радни коњи. Бар да добијемо нешто за ново грло које има педигре – вели Попин.

Од 1997. године овде се непрекидно одржавају државна такмичења, а овогодишње је заказано за недељу 21. јула. Већ више од две деценије главна тачка тркачког дана је меморијал „Професор др Никола Пејић”, који је својевремено покренуо целу причу у Деспотову, одакле позивају све љубитеље коња на предстојећу манифестацију.

 

Небитно да ли је напољу 40 степени или падају киша, лед, снег... за коњаре нема изговора да не изведу своје коње на тренинг. За Депостовчане велика је срећа што имају идеалан простор за такве активности. 

– Нико није веровао да ћемо направити хиподром. Од тадашње Земљорадничке задруге на повуци-потегни добили смо 33 хектара државног земљишта на 99 година. Направили смо врхунску стазу, судијски торањ, трибине, боксове... То сад све треба одржавати, а то кошта - указује Борислав Попин. 

Текст и фото: 

Л. Радловачки