„ДНЕВНИК“ У СЕЛУ НАЦИОНАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА – ГУДУРИЦА Путем уз  винограде до банатског раја

Необичне конфигурације – узане улице умрежене без неког нарочитог реда, село вам прича несвакидашњу причу због које се вреди изнова и враћати.

Окружен обронцима Карпата и велелпним Вршачким бреговима, дакле с једне стране хектарима винограда којима, чини се, нема краја, с друге стране шумама и с треће атарима које подсећају да сте и даље на панонској житници.

Најбољи поглед свакако се налази на узвишењима до којих се долази атарским или некада асфалтираним путићима који су испресецани и окружени ливадским цвећем, разиграним лептирићима и птицама, што све скупа делује као опијум на посетиоце и намеће питање – зашто људи не желе да живе у таквом амбијенту, те радије бирају градове? Јер, није да нема посла на овом самом југу Баната, тик уз границу са Румунијом...

– Дневно имамо око десет аутобуских линија до Вршца, јер наши људи највише тамо иду да раде – каже одборник у Скупштини Града Жељко Мрдаљ, додајући да их на спавању тренутно има око 850. – Наше место је од давнина познато по виноградарима и винарима, имамо бројне регистроване и нерегистроване подруме вина, и све смо их нацртали на муралу у парку. Крајем фебруара организујемо Дане младог вина, ове године је је то била девета по реду манифестација. Тада се окупе сви гудурички винари, а посетиоци имају прилику да дегустирају све што их занима. Потом организујемо Гудуричку златну јесен, крајем августа, и то траје три дана, и сви у селу се активирамо, од ловаца, фудбалера, до разних удружења.

О животу и живости Гудурице најбоље говоре удружења грађана која у овом месту функционишу, међу којима су најактивније Културно-уметничко друштво „Виногради“, Фудбалски клуб „Виноградар”, Удружење пензионера „Чокот“ и Удружење жена „Богатство различитости“. Кад је реч о последња два поменута, идеална саговорница нам је Станијанка Тасић, која с поносом прича о свим активностима које имају, не само у току месеца и године, већ и у току сваког дана!

– Кад причамо о Удружењу жена, које се налази у просторијама зграде Месне заједнице, имамо радионице веза, хеклања, наша председница Силвана Перетић прави дивне кексиће, радимо декупаж, покушавамо да анимирамо и млађе жене, али су оне мање активне јер су запослене, али се међусобно чујемо и све договарамо. А у Удружењу пензионера све сваког дана окупљамо, имамо Дом пензионера и клупе испред, у парку, па се дружимо по цео дан. Увече играмо шах, карте, шалимо се, причамо вицеве, па нам се придруже и млади – прича насмејана Станијанка, спроводећи нас кроз просторије банатске собе у коју су пажљиво изложиле предмете који приказују како се у Гудурици некада живело.

Трудећи се да сви мештани буду активни, једном месечно одржавају радне акције, а да им је еколошка свест на високом нивоу доказују и бројни рециклажни контејнери распоређени на неколико локација у селу. О специфичној култури живљења, која је таква захваљујући бројним нацијама које су један од симбола овог банатског сеоцета, доказују и разни мурали посвећени значајним личностима из области науке, културе, спорта – Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Вук Karayić, Никола Тесла, Новак Ђоковић...

– Добро је што је Гудурица препозната као благо овог дела Војводине, на чему смо захвални локалној самоуправи и Покрајини, који раде на развоју туризма. За сада нам је једини проблем што немамо смештајне капацитете, али очекујемо да ћемо за годину-две и то питање решити, уз помоћ приватних винарија које раде на томе – вели Мрдаљ и додаје да упоредо раде и на планинском туризму, будући да је највиши врх Војводине управо Гудурички врх са својим величанственим 641 метром надморске висине.

Како би Гудурица била још пожељнија за живот, од наредне године ће се кренути са реализацијом пројекта канализационе мреже и реконструкцијом саобраћајнице „Винског пута“ која води од Вршца, преко Великог Средишта до овог села. Међутим, да је квалитет живљења већ на задовољавајућем нивоу доказују и (пре)високе цене кућа које, ако ништа друго, бар могу да се похвале квалитетним „старим швапским подрумима“ идеалним, јелте, за винарије.

И небитно које сте нације, свако је у Гудурицу добродошао! Јер, уколико се определите за ово месташце ушушкано у карпатским гудурама, живећете у улицама као шти су Пољска, Цанкарева, Градникова, Отона Жупанчића, Команданта Станета, Македонска, Илинденска, Прешернова, Нушићева, а деца ће ићи у осмолетку „Моша Пијаде” и имати прилику да, поред српског, уче и словеначки и македонски језик.

 Леа Радловачки