overcast clouds
12°C
18.10.2024.
Нови Сад
eur
117.0199
usd
107.9121
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Десети „Дани Уздина“ завршени фестивалом поезије

11.08.2018. 15:24 15:27
Пише:
Фото: Youtube Printscreen

УЗДИН: Јубиларна десета манифестација „Дани Уздина”, коју приређује Књижевно уметничко друштво „Тибискус” из Уздина, завршена је међународним фестивалом поезије „Путеви класја”, који има традицију четврт века.

На „Данима Уздина” одржано је 16 разноврсних културних приредби, уз посету бројних гостију из наше земље И иностранства. 

Поводом 25. издања фестивала поезије „Путеви класја” објављене су четири врло вредне књиге. Између корица су се нашло дело „Меморије” аутора Валерије Грозду, затим књига кратке прозе „Сећања”, књига поезије на српском језику „Очеви, снови, мајко” румунском песника Василе Тарицеануа из Украјине у препеву Василе Барбуа. Објављен је и „Монографски албум Уздина” аутора Елене Мариа Мургу и Василе Барбуа.

- Међународни фестивал поезије „Путеви класја”, има велики значај јер промовише књижевност, литературу и поезију на румунском језику. Ово је иначе једини фестивал поезије на румунском који се организује у Војводини и Србији, а уважаван је и међу ствараоцима у Румунији, где се фестивали покрећу али се и гасе, а наш успева да опстане  – наглашава председник Друштва „Тибискус” Василе Барбу.

Поводом четврт века фестивала на згради Дома културе „Дојна” постављена је спомен -плоча са именима свих славодобитника, од 1994. године када је лауреат био Петру Крду, до овогодишњег лауреата Глигоре Леше. Главна награда фестивала носи назив „Свети Ђорђе” јер је то слава Уздина, па и румунска православна црква у Уздину посвећена је Великомученику Георгију, а тако се зове и Основна школа.

Додељене су и традиционалне награде, које је понело 40 стваралаца. Овогодишњи лауреат награде „Свети Ђорђе” је етномузиколог Григоре Леше из Румуније. Добитници велике награде културе Румуна „Трајанов мост” су песникиња Ванга Михањи Тегрију из Македоније, песник Василе Морар из Румуније, писац Јонел Стоиц из Новог Сада и Аугуста Анка из Темишвара. Додељено је још неколико награда, од којих је из области културе „Ђорђу Булик”, па награде „Тибискус” и „Румунска кућа”.

Награду за савремену поезију која носи назив „Петру Крду” додељена је песнику Николае Стејану из Бајамаре (Румунија). Додељене су песничка награда „Ходочасник на меридијанима”и „Профи делита”, признања заслужним Уздинцима. Награду за књижевни деби на српском језику понео је песнику Василе Тарицеану из Украјине.

- Манифестација „Дани Уздина” као и међународни фестивал поезије „Путеви класја” били су врло успешни – сматра Василе Барбу. – Били смо пренатрпани обавезама али имали смо бројне госте и много радости, па се спремамо за приредбе које ћемо организовати у наредном периоду. Дошли су многи песници и радници у култури из неколико земаља, из Немачке, Француске, Румуније, Молдавије, Македоније и наше земље. Спремамо се да после „Дана Уздина” организујемо Фестивал пива који ће имати 12. издање и веома је популарна приредба која увек окупља доста људи. Још нисмо утврдили тачан датум одржавања, али биће вероватно почетком септембра. 

На „Данима Уздина” одржана је колонија уметничке фотографије, реализована са фотографима из Арада (Румунија). Изложбу посвећену румунској народној ношњи уприличило је Удружење жена „Бакице”. Гост Уздина био је румунски песник Лорин Чимпонерију, а запажене су биле и изложбе уметничке фотографије „Грчки маслињаци” и „Уздин који више не постоји”. Након „Дана Уздина” настављена су путешествија са уметничким фотографима долином Дунава по Румунији и Србији, да се овековече лепи тренуци крај велике реке, а остварења ће се представити на изложби.

М. Митровић

 

Пројекат „Ковачица данас“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.

Аутор:
Пошаљите коментар