Даје се на знање: 12. Међународни фестивал добошара у Чоки

Посетиоци су могли да у фијакерима обилазе Чоку, дегустирају традиционалну храну коју су припремала удружења жена из свих села општине, погледају позоришну представу “Па добро дошли у Сакуле”, прате традиционални наступ добошара и карневалску поворку бубњара и мажореткиња, са промотером фестивала познатим бубњарем познатим бубњарем Драгољубом Ђуричићем.

Некад су се најновије вести добовале од ћошка до ћошка, а одумирањем добошарског заната добује се само из забаве у Чоки или добују глумци разним пригодним приликама.

Иако је посластица на штандовима удружења жена било у изобиљу, није било “добош” торти, тако да је изостао избор најукусније и најлепше торте.

Сеоски добошари Михаљ Чилаг из Падеја и Тибор Урбан из Јазова, који су били “последњи Мохиканци” у овој професији у чоканској општини и овом делу Војводине, овог пута ревијално су се огласили “најновијим вестима”, а да би обезбедили какву такву егзистенцију постали су надничари у време сезонских послова у пољопривреди.  

Још пре десетак година најновије вести добовао сам двојезично на српском мађарском на 55 раскрсница сеоских шорова у Падеју. Нисам ни завршио обилазак свих раскрсница, а већ је цело село знало шта добујем. Данас тога више нема. Поставили су огласне табле где каче обавештења, које нико не чита, јер је две трећине села остарило и не види шта пише на таблама, па они који хоће да су добро обавештени, чекају да наиђе неко млађи, са добрим видом и прочита им, каже Михаљ Чилаг.

Чилаг подсећа да су га пре три деценије позвали у канцеларију Месне заједнице Падеј и тадашњи председник села Ласло Комароми, питао га шта хоће да ради, да ли да буде скелеџија или добошар.

Определио се да буде добошар, а у међувремену у Падеју више нема ни добошара ни скелеџија.

Тибор Урбан из Јазова прича да је до скоро добовао на 25 ћошкова, јер су житељи само Мађари.

Међутим, већ 12 година добује само на бини фестивала добошара у Чоки, а у међувремену је по потреби разносио обавештења и позиве које мештанима упућују локалне институције.

Фестивал је био скромнији него prеthodnih година, јер су организатори из Културно историјског удружења “Чокански добошари” и Удуржења грађана “Развој села”  располагали са скромним средствима.

Добовала су само шесторица добошара из Војводине и Румуније, а у име Организационог одбора Борис Илић напомиње да је у скромним условима тежак посао сачувати од заборава добошарки занат. Одржавање манифестације су подржали општина Чока и Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине.

М. Митровић