Б.Паланка: Охрабрујући примери против „беле куге“

Додуше, упућенији кажу да је могуће да је рођена која беба више која није вакцинисана, али да је то за четири одсто мање од десетогодишњег просека од 490 новорођенчади. 

У исто време светлост дана угледали су и подаци овдашњег Јавног комуналног предузећа „Комуналпројект“ које у овој општини врши услуге сахрањивања и то како у самој вароши тако и у 11 села ове општине. Током 2017. године сахрањено је у овим местима 726 људи, али овом броју треба додати број сахрана у Пивницама (село са скоро 4.000 становника) и Деспотова ( око1.500 душа), па упућени кажу да је број преминулих лане око 800. Поређења ради, ако је 500 рођено, а 800 умрло, разлика је дебело већа од, на пример, Визића, најмањег села у општини са око 250 становника. Оваквој статистици треба додати и тврдњу да је од задњег пописа становништва драстично смањен број оних који живе у овој општини. Али, не само због већег морталитета од наталитета, већ због одласка, већином младих, за послом и школовањем у велике градове и иностранство.               

Републичка, покрајинска, па и локалне власти, очито је, чине напоре да кроз разне стимулативне материјалне мере подстакну раст, јер веле да нам прети нестанак. Међутим, очито је да се у нас морају мењати и неке навике, па и схватања живота, улоге човека и жене. Да ли је довољно, на пример, да се неко оствари само у каријеру, а прихватати, по неком резону који је некада давно бубнуо па остао жив, да је најмодерније имати двоје или једно дете, а ако их нема није катастрофа. Е, сада је дошло да нам је катастрофа чак и породица са троје деце, поручују стручњаци. Треба избити из главе да није модерно имати пуно деце, јер деце никада доста, посебно за мале народе какви смо и сами. Ако Немцима недостају људи, радници, неће бити да је нас довољно, таман. Таман посла, јер у овом крају бачког приобаља полако се формирају породице са петоро, седморо, па и деветоро деце и то и међу средњом класом, предузетницима, интелектуалцима, лекарима, а не као што се сматрало да је пуно деце својствено само сиротињи...             

Домаћа компанија „Нектар, међу првима је, очито, схватила да и привредници морају дати свој допринос. Веле, непрекидно воде кампању за више деце у Србији. Сваки трећи брачни пар, рекоше медицинари, не може природним путем да добије децу, па је бачкопаланачка компанија донирала 24 милиона динара за изградњу одељења за вантелесну оплодњу клинике ГАК у Београду. То је помоћ онима којима је таква помоћ потребна, али помоћ је потребна и породицама са двоје-троје, петоро, седморо деце, а чак је и не траже.               

„Нектар“ је одлучио да помогне и таквим породицама тако што ће стипендирати њихову децу. Једна од првих која ће од ове компаније добити стипендију је и Наташа Куљић, ученица Средње стручне школе „Др Радивој Увалић“ у Бачкој Паланци, а дете се школује за економског техничара. Она је најстарија ћерка породице Куљић која има седморо деце, а живе у Новој Гајдобри. Мајка Јелена и Отац Гојко у браку су од 2002. године, исте године родила се Наташа, а потом пет синова: Вукашин, Стефан, Урош, Душан и Михајло, а недавно деца су добила сестрицу Лидију. Када код њих дође Гојков брат Миливој са својим близанцима Константином и Лазаром, Новогајдобрани кажу да можда целу улицу, па и село треба назвати по Куљићима.                

Симпатично је оно што је са осмехом недавно отац Гојко рекао новинарима, а рекао је да Јелена није хтела да се уда за њега ако неће имати петоро деце. Сада, вели, премашили смо план, јер су хтели још једну девојчицу и добили је. Јелена је рекла да много воли децу и да их зато рађа, а да су они за њу и Гојка нешто најлепше и највредније у животу.               

- Истина је имам пуно обавеза, али све стижем да урадим – каже мајка седморо деце. – Због обавеза у породици сам напустила и школу, па сам пре две године ванредно завршила гимназију. Хтела сам да деци личним примером покажем да се све може постићи и поред свих обавеза.     

Стоматолози направили деветоро

И у Бачкој Паланци, на пример, живи брачни пар са деветоро деце. Реч је о  супружницима стоматолозима, а не тако давно надлежни у општини организовали су донаторску вечеру како би им се помогло да саграде нову кућу, јер двособан стан, ипак је тесан за породицу од једанаест чланова. Све више овдашњи људи констатују да ће кућа и станова бити ако буде било деце, јер yaba ти имање и куће ако је њиве газда дао у аренду, а куће зврје празне или се издају под кирију. Историја каже да на крају земља буде онога ко је орао, а куће онога ко је у њој становао.

Куљићи живе као и сав свет и то у новој кући са осам соба и два купатила, а кућу су градили упоредо са рађањем деце. Нова кућа је уз Гојкову породичну кућу, па деца расту уз деду и бабу, стрица и стрину, баш као некада – сећају се старији Новогајдобрани. Кажу да се од других породица разлику само по томе што када седну да ручају треба више тањира, више одеће и обуће.. Отац Гојко има приватну лимарску радионицу, кажу да ради и по 12 сати дневно, иде на терен где уме да остане и пар дана, али тако се мора. Четворо старије деце иде у школу, али иду и на фолклор, тренирају кошарку, похађају музичку школу. И поред свих обавеза, Гојко је ангажован у КУД „Јован Дучић“ у Новој Гајдобри, ангажован и код организације овде традициоалног „САЧ ФЕСТА“, а стигао је пре неку годину да буде и црквени кум.               

Милош Суџум