Банатски магарац биће нова раса
ЗАСАВИЦА: Захваљујући научном пројекту који је спроведен у Специјалном резервату природе „Засавица” очекује се да банатаски магарац до краја године буде регистрован као нова раса у Србији.
Специјални резерват природе „Засавица“, Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“ и Центар за очување аутохтоних раса су организовали почетком марта семинар на ком су стручњаци говорили о резултатима истраживања који су објављени у монографији „Приказ узгоја и показатеља генетског и здравственог стања и добробити банатског магарца који се узгаја у специјалном резервату природе Засавица”, а како је објаснио управник Специјалног резервата Слободан Симић код нас до сада није спроведено толико опсежно истраживање о тој животињи.
- У нашој земљи је до сада била регистрована једна раса - балкански магарац који достиже тежину до 50 или 60 килограма. Међутим, приметили смо да у Банату живе јединке које су дупло веће, а које могу да теже до чак 150 и 200 килограма и дају много више млека, што је и једина физичка разлика - казао је Симић. -Успели смо да набавимо четрдесетак тих крупних магараца из Бачке и Баната. Како би смо доказали да се ради о новој раси покренут је пројекат у сарадњи с Министраством пољопривреде, док су носиоци пројекта били Научни институт за ветерину из Новог Сада и Центар за очување старих раса из Београда.
Према Симићевим речима потребно је да се више полуларизује употреба магарећег млека у исхрани људи, јер има ревитализујуће дејство на организам, садржи прегршт витамина и минерала, те се користи за јачање имунитета, ефикасно отклања осећај хроничног умора, а како је налик мајчином млеку лако се вари и не изазива алергијске реакције.
Са око 300 музних магарца фарма у оквиру „Засавице” је највећа у југоисточној Европи. На сајту Резервата се литар магарећег млека може пазарити за 5.000 динара, док 50 грама сира кошта чак 6.000 динара. Разлог за толико високу цену производа је што магарци дају релатновно малу количину, али квалитетног млека.
Стручњаци су премеравили јединке и урађена је ДНК анализа која је показала да се крупни примерци генетски разликују од познатог, балканског магарца, односно да припадају другој раси.
- Тиме смо са сигурношћу доказали да 30 магараца у нашем резервату припадају банатској раси. Следећи задатак је да у сарадњи с Министарством пољопривреде спроведемо поступак регистрације нове расе на простору Србије, што би требало да се оконча до краја године.
Према Симићевим речима банатски магарац је највероватније на ове просторе доспео у 18. веку, када их је царица Марија Терезија увозила из Шпаније како би шпартали по виноградима. Како су мањи од коња, а имају једнаку снагу, били су идеални за рад међу чокотима винове лозе. Првобитно су били настањени на самом северу Војводине, а временом су се проширили и у Банату. Те податке поткрепљује и чињеница да се деценијама одржава традиционална спортска манифестација трка магараца у Бачким Виноградима надомак Палића.
С. Ковач
Фото: РП „Засавица”