(ФОТО, ВИДЕО) САМОУКИ СТОЛАР - ПРОФЕСОР У ШКОЛИ, УМЕТНИК КОД КУЋЕ Ово је несвакидашња прича Ивана Перишкића из Бачког Моноштора
Столарски занат полако улази у категорију старих заната, али ипак за ове вештине још има заинтересованих и у млађим генерацијама, иако живе и рађају се у дигиталној ери.
У такву слику уклапа се и Иван Перишкић, столар, дуборезац и гравуриста из Бачког Моноштора, иначе по занимању професор у школи, док је код куће уметник који ствара уникатне предмете од дрвета.
– Могу рећи да смо брат и ја самоуки столари. Моји се баве пчеларством, а нас двојица смо од малих ногу у пчелињаку, у природи. Стално смо се сусретали са дрветом, које нам је из године у годину све више било интересантно, јер смо, играјући се, схватили да се од њега може свашта направити. Са 13 година смо добили на поклон од пријатеља уникатни сат, што нам је дало идеју да се опробамо у овом занату – рекао је за „Дневник” Перишкић који је у столарском свету сад већ готово 20 година.
У почетку су, каже, своја дела поклањали пријатељима, а како су се извештили за рад са дрветом, почели су и да их продају. Када су урадили неколико стотина комада, њему и брату био је потребан већи изазов, те су после сатова почели да израђују и сложеније предмете.
– У међувремену сам се заинтересовао за дуборез. Ишли смо са татом у шуму, налазили смо кљове, па смо брат и ја помислили како би било добро да направимо подлошке за то. Имали смо идеју, али нисмо имали алате, те је мој брат ставио парче метала у пећ и исковао длето. Тако смо се бацили на подлошке за кљове... Родитељи су нас схватили озбиљно и одвели су нас код неких људи да видимо како се ради дуборез и шта је ту битно. Тако смо мало по мало „крали” занат и до краја га савладали – прича наш саговорник.
А након неког времена је и шира јавност била заинтересована за уникатне дрвенасте предмете, те је Иван почео да ради по наруџбинама.
– Од компликованијих ствари почео сам са полицама и чивилуцима, а данас правим сав намештај, од столова и комода до ормана и кревета. Радим по наруџбини, муштерије ми пошаљу слику својих жеља, а ја се трудим да не изиграм њихово поверење. Радио сам тако дуборезе на чамцима, па чак сам и кућицу на дрвету успео да изградим. Тема су били пингвини са Мадагаскара, а требало је са свих страна одрадити и дуборез. Тако сам прво морао да истражим ко су ти пингвини не бих ли се упознао са тематиком и одрадио посао што веродостојније. Изазов је био превелики, али ево од 2016. године још се одлично држи. У суштини, све што видите у мом дому, сам сам направио – поносно ће Иван.
Са храстом, каже, највише воли да ради, јер је довољно тврд, међутим у обзир долазе све дрвне конструкције, од јасена, бреста и багрема, до мазера, тополе, врбе и липе.
Имао је током својих столарских дана и много изазова, а један од највећих је, каже, био је да направи сто дужине пет метара, а дебљине 10 центиметара и то од храста...
–Урадио сам и украсног медведа за двориште, када сам користио дрво храста, старо више од 270 година. Он се извалио и трунуо је неколико година на терену, а онда смо брат и ја искористили горњу трећину дрвета на ком се рачвао. Било ми је то велики изазов, али је испао баш одлично – истиче Перишкић.
Пре три године је почео да ради са иверицом и како каже, мало по мало видео је да и то може, те су тако почели да се нижу и уникатни модели кухиња, иако су му оне биле тешке за направити.
– „Крадем” знање, одем у салоне намештаја па истражујем и анализирам како би то могло да се уради. Тако ми је изазов био направити баштенску гарнитуру у облику чамца за Сребрно језеро. У игри су биле две столице од по два метра, а сто је направљен у форми шарана у дуборезу, али и на тај посао сам врло поносан. Почео сам и од јеленског рога да израђујем предмете, па сам се опробао у том домену правећи дугмад, међутим док нисмо нашли алате и открили технику која нам је дала резултате, много се ту експериментисало. Данас је свако дугме ручно рађено и свако је за себе уникат. Има ту још неких предмета попут отварача за пиво, кашика за паприкаш, које имају продужетак од рога, како би кувар био сигурнији и прошао без опекотина.... – прича Иван Перишкић, додавши да не постоји континент у који његов рад није доспео.
А до овог уметника за дрво лако је доћи, с обзиром на то да је присутан на свим друштвеним мрежама.
Ивана Бакмаз
Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства