(ФОТО) ОБЕЛЕЖЕН НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК РУСИНА У СРБИЈИ Прославе одржане у Кули и Руском Крстуру

Прослави у Руском Крстуру присуствовали су гости из места широм Србије, а у име локалне самоуправе председник Општине Кула, Дамјан Миљанић и заменик председника Општине Кула, Карољ Валка. У културно уметничком делу програма наступиле су Доротеа Рамач и Анамарија Сопка, као и солиста Мирослав Малацко и Народни оркестар ,,Јулијан Рамач Чамо”, Дома културе Руски Крстур.

Председник Националног савета русинске националне мањине, Јоаким Рац, рекао је да овај празник није само празник Русина, већ они деле радост са свим народима који живе заједно са њима на овим просторима:

„Најпре бих желео да честитам свим припадницима русинске националне мањине празник. Такође, исти тај национални празник честитам и припадницима других националних заједница који живе заједно са нама и који деле са нама исту судбину. Морам да напоменем и сарадњу са локалном самоуправом која је на изузетно високом нивоу. Русини су максимално уважени у друштву, али морам да нагласим да се ми не осећамо као национална мањина, већ као равноправни грађани који овде живе“.

Председник Општине Кула, Дамјан Миљанић, истакао је да је Руски Крстур, као централно место русинске заједнице, извориште културе и носилац битних позитивних карактеристика за општину Кула у целини:

„Пре свега, упућујем најлепше честитке поводом Националног празника Русина у Србији. Руски Крстур, бар за мене, јесте централно место Русина и извориште културе и свега оног што чине Русини, наравно не умањујући значај припадника ове националне заједнице било где другде. Овде имамо школу, гимназију и Дом културе који делују у свим секцијама и гранама културе и просвете, а такође имамо и кључне манифестације и тиме се Руски Крстур намеће да буде централно место и да 17. јануар овде има неку посебну драж“.

Председница Русинског културно уметничког друштва ,,Др Хавријил Костељник”, Амалија Ковач, рекла је су се одлучили да прославе овај важан празник у њиховим просторијама, те да су у културно уметничком делу програма све узрасне категорије, чиме је овај важан датум пригодно и на прави начин обележен:

„Ово је наш најважнији празник јер смо на данашњи дан 1751. године добили одобрење да населимо ове просторе који су тада били под мочваром и које су наши преци исушили и претворили у плодну земљу. Сада се ту налазе градови и сели и ми већ три века обитавамо на овом простору који сматрамо својом кућом, а овај дан нашим највећим празником“.