Атанасије Николић предложио да школска слава буде Савиндан
БАЧКИ БРЕСТОВАЦ: Управо ових дана кад се убрзано спремају светосавске свечаности, пада и годишњица рођења Атанасија Николића, на чији је предлог 1840. године уведен Савиндан као слава свих школа у Србији.
Просветни и књижевни радник, професор математике, први школовани инжењер у Србији, први ректор Лицеја у Крагујевцу, Атанасије Николић, чини се неправедно је запостављен приликом навођења знаменитих Срба, националних радника 19. века.
Рођен је у Бачком Брестовцу 18. јануара 1803. године, а његова родна кућа се налазила у данашњој Карађорђевој улици. Породица се неколико година касније преселила у Сомбор, а школовао се у Сремским Карловцима и Пешти.
Остао је упамћен и као градитељ путева, пројектант прве железничке трасе у Србији, оснивач пољопривредне и инжењерске школе, али и први научник који је утемељио технички језик и излио прве топове у ослобођеној Србији. Покренуо је прве урбанистичке радове у Србији, а његовим активностима је почело уређивање Београда.
Атанасије Николић је био један од оснивача Друштва српске словесности, претече Српске академије наука и уметности, а заједно са Јованом Стеријом Поповићем основао је прво стално позориште у Београду, чувени Театар на Ђумруку. У време оснивања Српске Војводине 1848. године имао је низ дипломатских мисија, које су имале за циљ подршку националним циљевима које је поставила Мајска скупштина.
В. Х.
