ЗАКОЧИО ЖИВОТНИ ВЕК У ЕВРОПИ Нездраве навике и ковид-19 направили проблеме, ево које земље су највише погођене
ЛОНДОН: Дужина животног века Европљана стагнира широм старог континента, а највеће успоравање у том смислу бележи Енглеска, показала је најновија студија.
У истраживању се наводи да је за ту појаву крива алармантну комбинација лоше исхране, масовне физичке неактивности и све веће гојазности становништва, наводи Гардијан.
У просеку је годишњи пораст дужине животног века у Европи опао са 0,23 године у периоду од 1990. до 2011. године на 0,15 година у раздобљу од 2011. до 2019., наводи се у истраживању објављеном у журналу Lancet Public health.
Од 20 земаља обухваћених истраживањем, раст дужине животног века је опао свуда осим у Норвешкој.
У Енглеској се бележи највеће успоравање дужине животног века, а следе Северна Ирска, Велс и Шкотска.
„Ова важна студија доказује да је превенција кључ за здравије друштво, па је управо зато она витални део 10-годишњег здравственог плана на којем радимо заједно са британском владом“, изјавила је директорка енглеске службе за јавно здравље НХС, Сара Прајс.
Она је додала да успоравање продужења животног века, посебно услед кардиоваскуларних болести и царцинома, указује на хитну потребу за снажнијом акцијом у борби са кључним узроцима тих обољења, а то су лоша исхрана, физичка неактивност и гојазност.
Студија, коју су сачинили научници на челу са експертима Универзитета Источна Англија, испитала је промене у дужини животног века у 20 европских земаља током периода од 1990. до 2021.
Један од фактора који су допринели успоравању продужења животног века била је свакако и пандемија ковида-19, наводе експерти.
Стручњаци указују да земље где је продужење животног века најмање успорено, као што су Норвешка, Исланд, Шведска, Данска и Белгија, имају мањи број смртних случајева због болести срца и канцера.
Вођа тима истраживача, Николас Стил, казао је да је управо у тим земљама здравствена политика њихових влада допринела смањењу ризика од срчаних болести.
Како се наводи, закључци студије говоре да је потребна снажнија политика влада којом би се сузбила гојазности и подстакла физичка активност.
„Ради се о обимној, дугорочној политици заштите популације од ризика, укључујући ангажовање како би прехрамбена индустрија побољшала производњу и учинила исхрану једне нације здравијом“, казао је Стил.