ШТА СЕ ТО СПРЕМА У ЕВРОПИ? Словенија гради војну болницу, СТИЖУ РАТНИ РАСПОРЕДИ, обезбеђују се услови за велики број рањеника

Запослене у Универзитетском клиничком центру Марибор изненадило је ових дана обавештење о "распоређивању на радну дужност у случају ванредне ситуације или рата".
Медицинском и другом болничком особљу дато је да потпишу изјаву о пружању медицинске помоћи у случају рата. Наводно су и неке друге болнице широм Словеније добиле упутство да запослени потпишу сличне изјаве.
Из УКЦ Марибор су потврдили да су информације тачне.
"Универзитетски клинички центар Марибор је део критичне инфраструктуре у Републици Словенији и субјекат је континуираног рада, има свој одбрамбени план, обавештење је у складу са тим планом прослеђено запосленима 10. октобра 2024. године. Закон о одбрани нас обавезује да проследимо то обавештење", објаснили су из руководства болнице.
"Наглашавамо да се ради само о упознавању о могућности ангажовања у случају ванредне ситуације", додали су.
Критеријуми за ангажовање
Као што произилази из обавештења, клинички центар је о ратном распореди информисао само оне запослене који испуњавају следеће "критеријуме":
- Све који су држављани Републике Словеније, са пребивалиштем у Републици Словенији; 
- Све жене које још нису навршиле 55 година и све мушкарце који још нису напунили 63 године;
- Немају потписан уговор са Министарством одбране за служење у резервном саставу Словеначке војске;
- Нису распоређени у цивилну заштиту или уписани у посебну евиденцију добровољаца у снагама за заштиту, спасавање и помоћ Републике Словеније.
Војна болница у Љубљани
Вест која стиже из Марибора није једина те врсте. Готово истовремено је Словенију изненадила и вест да Министарство одбране (МОРС) гради војну болницу у Љубљани.
Болница Петра Држаја у љубљанској Шишки добиће трећи тракт односно северни анекс. У проширеној болници радиће Национални ургентни центар који ће пружати медицинску негу за потребе војске, али ће истовремено служити и грађанима у оквиру јавног здравства.
"Срљамо ли у рат, па нам треба нова војна болница?", питају корисници друштвених мрежа, док неки подсећају да је у Љубљани до отцепљења Словеније од Југославије деловала "Младика", реномирана војна болница у којој су радили изврсни лекари запослени у ЈНА, а која је после 1991. затворена да би се у тај комплекс зграда уселило словеначко министарство спољних послова.
У новим просторијама које ће бити прикључене болници Петра Држаја биће најмање 160 болничких кревета, а вредност пројекта је 87 милиона евра. Поред тога, словеначко министарство одбране планира оснивање и "Ситуационог центра за сајбер одбрану" вредног 33 милиона евра, који ће, што се трошка тиче, бити укључен у напоре да се испуни обавеза према НАТО-у о два одсто издвајања БДП-а из буџета за одбрану.
Планови НАТО
На недоумицу зашто је словеначка влада све те одлуке донела тако напречац, одговоре нуде планови НАТО пакта у вези са – ратом са Русијом. У случају великог сукоба са Русијом, НАТО би морао да збрине велики број рањеника без могућности да их са фронта превезе ваздушним путем на лечење, изјавио је менаџер логистике западног војног блока.
Генерал-потпуковник Александар Солфранк, шеф НАТО-ове Заједничке команде за подршку и омогућавање (ЈСЕЦ), у интервјуу за агенцију Ројтерс описао је проблеме са којима ће се јединице суочити.
"Биће изазов брзо обезбедити висококвалитетну негу за, у најгорем случају, велики број рањених."
Окружење хипотетичког сукоба са Русијом било би потпуно другачије од онога са којим су се суочиле Америка и њени савезници у Авганистану и Ираку, додао је Солфранк.
"Како бисмо разрадили планове, морамо размотрити све опције за транспорт великог броја рањеника у медицинске установе, што укључује железничке композиције, евентуално и аутобусе", рекао је званичник НАТО-а.
НАТО уједно припрема планове за распоређивање десетина хиљада америчких војника уздуж "копнених коридора" у западној Европи у случају рата са Русијом, рекао је за британски "Телеграф" виши стратег Алијансе.