ПОЛИТИКО ТВРДИ ПРЕД ИЗБОРЕ У САД: Пребројавање гласова биће брже, резултати за неколико дана, ШТА КАЖУ У АРИЗОНИ?

Како се наводи мање гласова стићи ће поштом него у време пандемије, а неке државе промениле су своје законе како би убрзале пребројавање листића. 

Изборни званичници у државама с кључним тачкама требали би да пребројавају гласове брже него 2020., али највећи фактор који одређује када ћемо знати следећег председника је ван њихових руку.

Чиновница из округа Ингам у Мичигену Барб Бирам каже да су овогодишњи избори  толико тесни да би пресудан могао да буде и посљедњи листић.

"Будите стрпљиви. Треба времена да поштујемо нашу безбедност и процедуре", рекао је он.

Политико наводи да постоје три разлога због којих се коначни резултати неће знати у изборној ноћи. 

Као прво, наводи портал, избори 2020. године догодили су се усред глобалне пандемије што је утицало на понашање бирача - гласање путем поште порасло је за 43 одсто што је утицало на вишедневно чекање на коначне резултате. 

Гласање путем поште пуно је интензивније за табелирање него гласање лично, а сваки појединачни гласачки листић поштом мора да буде оверен, извађен из коверти и убачен у табулатор. 

Али како се пандемија повлачила, број гласачких листића поштом је пао, а многи бирачи који су гласали путем поште вратили су се личном гласању, било на дан избора или током превременог гласања.

Године 2022. 32 одсто Американаца гласало је путем поште - што је значајан скок у односу на 2018., али далеко ниже него 2020, а ове године број захтева за гласање путем поште смањен је у неким кључним државама.

Мањи број гласачких листића путем поште у комбинацији са додатне четири године које су изборни званичници имали да усаврше своје процесе пребројавања гласова – требао би да убрзају добијање резултата, али то не значи да обрада гласачких листића поштом ове године неће потрајати. 

Невиђену навалу гласачких листића поштом пре четири године погоршала је чињеница да многе државе на бојном пољу нису допуштале изборним званичницима да изврше варљиво једноставан процес - припрему гласачких листића поштом за пребројавање пре дана избора.

Неке државе допуштају изборним званичницима да почну дуготрајну претпроцесу као што је вађење гласачких листића из омота, прије дана избора, док друге захтевају од службеника да причекају.

Постојање претпроцесирања или непостојање може да утиче на то да ли ће се резултати добити за неколико сати или ће трајати данима.

Ове године велика већина држава допушта претпроцесирање гласачких листића, према праћењу из Лабораторија за гласачка права. 

Бивша званичница Флориде Каролина Лопез појашњава да није свака држава иста.

"Ако сте с Флориде, добићете резултате мало брже, једноставно зато што имамо 22 дана предобраде. Ако сте у Пенсилванији и Висконсину, према закону, предобрада не сме да почне до дана избора. То је само брза игра бројева", рекла је она.

Као други фактор Политико наводи понашање гласача, и као пример наводи гласаче из Аризоне који своје гласачке листиће добијају поштом. 

Ако се пошаљу (или на неки други начин врате) пуно пре великог дана, службеници могу да их ставе у предобраду и укључе у прву групу резултата који се објављују убрзо након затварања биралишта. Они обично чине већину гласова датих на било којим изборима.

Међутим, наводи се државни закон допушта гласачима у Аризони да предају гласачке листиће на дан избора или дан пре, нешто што не чине све државе.

Ти такозвани "касни превремени" гласачки листићи не могу да прођу претпроцесирање и често се не објављују до након дана избора јер их изборни званичниции често броје након затварања биралишта.

Трећа и најважнија ствар која ће утицати на брзину изборних резултата, пише Политико,  је разлика јер, истиче се, мала разлика између кандидата значи дуже чекање.

Као што изборни званичници стално наглашавају, резултати никада нису били званични у ноћи избора, штавише државе ће по закону бројати барем неке гласачке листиће након изборног дана - одређени гласачки листићи за војску и бираче из иностранства који су били послати поштом пре избора, али примљени након тога, и даље се броје.

Истиче се и да медији користе незваничне укупне гласове, заједно с историјским трендовима, излазним анкетама и бројем преосталих гласова. 

Као пример наводи се Пенсилванија, односно АП који је 2020. године прогласио победу Џоа Бајдена у тој држави, а две године касније, АП је прогласио победу гувернера Јоша Шапира, само неколико сати након затварања биралишта.

"Велика разлика? Бајден је победио с мало више од бода, а Шапиро са готово 15", пише Политико.