НАЈСИРОМАШНИЈА ЗЕМЉА ЕВРОПЕ ЈЕ ПРЕД СМРЗАВАЊЕМ Молдавији прети велика криза, ГРЕЈАЊЕ САМО У БОЛНИЦАМА, СТАНОВИ ЛЕДЕНИ УСРЕД ЗИМЕ
На саму Нову годину руски плин престао је да тече кроз Украјину. Кијев је 1. јануар 2025. назвао "историјским" даном јер је украјинско одбијање продужења транзитног споразума с руским енергетским дивом „Газпром“ зауставило значајан прилив новца Кремљу за финансирање свеобухватне инвазије на Украјину.
Али у суседној Молдавији тај потез прети да изазове озбиљну кризу, која потенцијално може прерасти оквире енергетске па и хуманитарне. Молдавија, некада део Совјетског Савеза, једна је од најтеже погођених земаља одлуком Кијева. Објавила је да ће сада морати да уведе мере за смањење потрошње плина за трећину и прогласила је 60-дневно ванредно стање.
У Придњестровљу, одметнутој сепаратистичкој источној регији Молдавије лојалној Москви, година је почела грејањем само болница и кључне инфраструктуре, али не и домова. Придњестровље је самостално прогласило ванредно стање и прекинуло у среду снабдевање домаћинстава грејањем и топлом водом, након што је Русија престала испоручивати плин преко Украјине. Самопроглашена Придњестарска молдавска република је проруски ентитет који се одвојио од остатка Молдавије након распада Совјетског Савеза 1991. године, који је примао руски плин преко Украјине, али је та рута снабдевања у среду прекинута истеком уговора о транзиту између двеју зараћених земаља.
"Топла вода је била укључена до око два сата ујутро, проверио сам. Сада је искључена и радијатори су једва топли", рекао је Дмитриј за ББЦ телефоном из свог стана у енклави. "Још увек имамо плина, али притисак је врло низак - само оно што је остало у цевима", каже и додаје да је свугде исто.
Придњестровље се одвојило од остатка Молдавије у кратком рату док се распадао Совјетски Савез. Тамо су још и данас присутне руске војне снаге, а економија у потпуности зависи од руског плина, за који власти у главном граду одметнуте регије, Тирасполу, не плаћају ништа.
"Они само имају датотеку у којој пише колики је дуг сваки месец", објашњава Јакуб Пиенковски с Пољског института за међународне односе (ПСИМ). "А Русија није ни заинтересована да тражи тај новац", додаје.
Економске и политичке последице
А та је линија спаса преко Украјине одједном прекинута. У неким придњестровским градовима власти постављају "тачке за грејање", а постоје и телефонске линије за помоћ у проналажењу дрва за огрев. Становници су позвани да се топло одевају, окупе чланове породице у једној соби, окаче покриваче или дебеле завесе преко прозора и балконских врата и затворе пукотине на прозорима и вратима те да користе електричне грејалице.
"Забрањено је користити плинске или електричне пећи за грејање стана - то може довести до трагедије", поручили су из локалне енергетске фирме Тирастеплоенерго.
Главна електрана Транснистрија у Курчугану већ ради на угљен уместо на руски плин и власти кажу да га има довољно само за 50 дана. То значи проблеме за остатак Молдавије, која 80 посто електричне енергије добија из Курчугана. Влада у Кишињеву каже да има довољно плина за грејање земље до пролећа те да ће се пребацити на куповину електричне енергије из Европе, али то значи големо повећање трошкова. Ванредно стање уведено је прошлог месеца, а фирмама и грађанима речено је да смање потрошњу док је земља спремна за искључења струје.
Нагли прекид испоруке плина преко Украјине погађа и Словачку и Мађарску, чланице НАТО-а и Европске уније на челу којих су проруски премијери и савезници Виктор Орбан и Роберт Фицо. Обе владе које симпатизирају Москву биле су далеко спорије од других у ЕУ у скидању од зависности о руским енергентима и стопирању финансирања руског рата против суседне земље. Плаћање виших цена за алтернативне добављаче представљће значајно оптерећење за њихове прорачуне, преноси Јутарњи.
Но, Молдавија је далеко сиромашнија и мање стабилна земља и продужена криза би могла имати озбиљне економске и политичке последице - а то би могло бити управо оно што Кремљ и жели. Русија би своје савезнике у Придњестровљу могла снабдевати преко Турске, иако по већој цени, што би значило и електричну енергију за целу Молдавију. Ипак, уместо тога, Газпром тврди да је обуставио снабдевање јер Кишињев наводно дугује готово 700 милиона долара. Молдавска влада, пак, тврди да је међународна ревизија рекла да је стварни износ око девет милиона долара, који је ка томе углавном враћен.
Руска игра дестабилизације
"Ово не третирамо као енергетску кризу, већ сигурносну кризу коју је изазвала Русија како би економски и друштвено дестабилизовала Молдавију", рекла је за ББЦ Олга Росца, спољнополитичка саветница молдавске председнице. "Ово је очигледно припремна операција уочи парламентарних избора 2025. како би се обновио захтев за повратком проруских снага на власт".
Односи између Молдавије и Москве су напети. Након што је била део СССР-а, Молдавија је започела преговоре о придруживању ЕУ и још је одлучније окренула леђа Русији након њене свеобухватније инвазије на Украјину. Председница Маја Санду поновно је изабрана на дужност прошле године упркос доказима о масовној кампањи против ње вођеној из Москве. А та кампања не стаје. Пре њене инаугурације, руска спољно обавештајна агенција СВР издала је бизарну изјаву лажно тврдећи да Санду планира силом вратити Придњестровље како би обновила снабдевање енергијом, описавши молдавску председницу као "помахниталу" и "емоционално нестабилну".
Аналитичар Јакуб Пиенковски слаже се да Кремљ искоришћава одлуку Кијева да забрани транзит руског плина.
"То је разлог за креирање неких политичких и друштвених питања у Молдавији", тврди он. "Цене струје већ су порасле око шест пута у три године и људи су љути", додаје. Како се хуманитарна ситуација у Придњестровљу погоршава, притисак на Кишињев ће расти. Истовремено, Тираспол одбија сваку помоћ, чак и генераторе. "Они ће створити наратив да Кишињев смрзава Придњестровље како би се покорило", сматра Олга Росца.
Чак и ако Тираспол одлучи куповати плин из других извора, удар на његову економију могао би бити катастрофалан.
"Овде би цене скочиле, укључујући грејање и храну. А овде су пензије мале и нема посла", каже Дмитриј из Бендерја, у тампон зони на рубу Придњестровља. Каже да се људи тамо једва "држе" и овако како је сада било, а сада ће живот и другде у Молдавији такође постати тежи.
"Русија може причекати изборе и тада ће вероватно победити странке које нису про-ЕУ... Јер Маја Санду може говорити о приступању ЕУ, али каква корист од тога ако људи немају новца за струју или плин?...То је циљ Русије", закључује Јакуб Пиенковски.
