У знак поштовања према жртвама трагедије на Цетињу КАНОНСКА НЕПРИЗНАТА ЦПЦ ОДУСТАЛА ОД НАЛАГАЊА БАДЊАКА
ПОДГОРИЦА: Неканонска Црногорска православна црква (ЦПЦ) у Црној Гори позвала је своје вернике да је у околностима након трагедије на Цетињу најприкладније обележити празник Христовог Рођења у кругу породице, без масовнијих окупљања.
"Велики црквени савет Црногорске православне цркве је, с обзиром на трагичне околности, као и у знак поштовања према страдалима и њиховим породицама, донео одлуку да се ове године не организује традиционално налагање бадњака на Цетињу и у другим градовима", наводи се у саопштењу објављеном на сајту ове непризнате цркве.
Наводе да је Свети архијерејски Синод ове цркве позвао на мир, братску слогу и молитву, која је црногорском народу преко потребна.
"Превазилажењем подела, заједништвом и разумевањем можемо изаћи из духовне кризе и градити бољу будућност наше државе", наводи се, између осталог, у саопштењу.
Реч је о цркви у којој се у лето 2023. године догодио раскол између дотадашњег Михајла и групе млађих свештеника предвођених епископом Борисом.
Унутрашњи црквени сукоб јавно је кулминирао на Цетињу 3 . септембра те године када је стотине грађана који подржавају епископа Бориса Бојовића акламацијом и скандирање "Живео владика" и "Достојан", прогласили митрополитом, док су дотадашњег митрополита Михаила Дедеића навели да се услед старости и смањене активности, повлачи у пензију.
Дедеић је скуп и церемонију назвао пропалим политичким митингом, без легалитета и легитимитета.
"Пуч на Цетињу представља гажење Устава ЦПЦ. Уличним митинзима се не може смењивати митрополит и бирати нови поред живог и здравог поглавара", навео је Михаило, саопштивши да укида свештеничка прва епископу Борису и свештеницима који су подржали церемонију.
Део разлога за тадашње стање у ЦПЦ |потпредседник Савета митрополије те цркве, Стево Вучинић видео је у деловању спољних фактора.
Тзв. ЦПЦ је у сталном сукобу са Митрополијом црногорско-приморском Српске православне цркве.
Тзв. ЦПЦ регистрована је у полицијској станици 31. октобра 1993. године на Цетињу, током рата на простору бивше Југославије. Обновили су је припадници политичких партија и друштвених група који су се залагали за државну независност Црне Горе, отворено се супротстављајући српској националистичкој политици Слободна Милошевића и тадашњој црногорској власти ДПС, која је била лојална тој политици. Када се ДПС на челу са Милом Ђукановићем потпуно одрекла политике Милошевића, дошло је и до велике позитивне промене у односу ове странке и тзв. ЦПЦ.
Раскол који се догодио у лето 2023. стално је продубљиван, па се тако, на пример, прошлог Божића на Цетињу налагало више бадњака од следбеника ове нерпзнате цркве.
У делу црногорске јавности не искључује се могућност да је повод за крвави пир Аца Мартиновића, када је 1. јануара на Цетињу убио 12 особа, а четири тешко ранио, била расправа о престојећем обележаању Божића.