МЕДВЕДИ ЗАДАЈУ ГРДНЕ ПРОБЛЕМЕ У ЦРНОЈ ГОРИ Ситуација постаје драматична, децу више не пуштају саму напоље У СТРАХУ ОД НАПАДА

Има их на територији Пиве толико да је постала малтене свакодневица да их неко, посебно чобани и планинари, сретне. Пре десетак дана је на простору од километар и по ваздушне линије, у селу Стабна, виђено седам медведа.

То је Вијестима рекао председник Ловачког друштва "Бајо Пивљанин" из Плужина Влатко Јоковић.

Управо у том рејону у селу Стубица, у недељу, 24. новембра медвед је напао ловца и ренџера Парка природе (PP) "Piva" Миљана Грубача (44) и нанео му тешке повреде. Тим лекара који су у Клиничком центру оперисали Грубача, казао је да се са тако интензивним повредама од дивље звери до сада нису сусретали. Грубач се опоравља на ВМА у Београду, а ловци питају надлежне да ли је време да реагују јер "медведи се појављују на сваком кораку по пивским селима" и више нису сигурни не само стока, воћке, пчелињаци, већ и људи.

"Медведи су толико штете направили, да је то тешко побројати. Готово је немогуће сачувати стоку, воћњаке, пчелињаке. Већ је увелико постао опасност и по људе. Више деца не смеју да без одраслих поведу стоку на испашу, јер се плаше да не сретну медведа. Превише је медведа на оволикој територији и крајње је време да реагују надлежни, стручњаци, невладине организације. Мора се наћи начин да се број мрког медведа у Пиви смањи, а они ће најбоље знати који је то начин, да ли санитарни одстрел или успављивање и пребацивање на терене где их нема", каже Јоковић.

Сусрети човека и медведа нису готово свакодневица само у Пиви. Слична је ситуација, кажу ловци и мештани, и у никшићкој општини, у Голији, Бањанима, Жупи, Драговољићима...

Срамно ликовање због тешких повреда надзорника Миљана

"Миљан је надзорник у Парку природе 'Пива'. Послове заштите природе и остале радне задатке обавља беспрекорно и професионално и важи за физички најспособнијег надзорника, што је по природи посла веома важно, а вероватно и за једног од најспособнијих Пивљана. Одговоран је радник у сваком смислу, и за његов радни ангажман имамо само речи хвале. Породичан је човек, отац четворо деце. Игром случаја, управо Миљан, чији је професионални ангажман заштита природе, приликом лова нападнут од медведа и задобио је тешке повреде, што је у скоријој историји незапамћен случај у Пиви, а вероватно и шире. Згрожени смо количином малициозних коментара на ову катастрофу које Миљан ни као радник, ни као ловац, ни као човек није заслужио, узимајући у обзир природу повреда које је Миљан задобио и околности у којима се ова несрећа догодила", каже за Вијести директор ПП "Пива" Иван Додеровић.

Мештане Пиве готово је једнако погодила вест о тежини Грубачевих повреда, као и коментари који су се након тога могли прочитати на разним порталима и по друштвеним мрежама, где су појединци "бранили" медведа, а "нападали" ренџера.

"Природу чува онај што је стално у њој, а не онај који је претвара у бетон да би у њему живео. Миљан је однео више сена, кукуруза, соли у природу, него што су појединци и поједине невладине организације видели у животу. Када је прошле године било разматрање да ли ће се дозволити одстрел медведа, Миљан је говорио да никад на медведа не би пуцао, па све и да дозволе. Ови што штите медведа су у Подгорици, на бетону, њима је сигурно, а овом народу по селима је једнако као да је ратно стање, кад не сме мирно изаћи испред куће", каже Ђорђије Бајагић, ловац који је први стигао до повређеног Грубача.

Подсећа да су тог дана ловци отишли у лов на дивље свиње, као и да је Миљан све обавестио да је срео мечку и двоје мечића да их ловци не би грешком убили.

"Медвед је издалека осетио Миљана и привлачио му се да му пресече путању. Кад му се Миљан довољно приближио, медвед је с бока скочио на њега и сами Бог зна колико је трајала та борба. Пушка је нађена закочена. Миљан није успео да одреагује. Видео сам како поједини кажу 'не идите у станиште медведа'. Онда би сви морали бежати у градове, јер је на селу свако двориште медведово станиште. Сви знају да је наше ловиште, заједно са Парком природе, најбогатије по фонду дивљачи, што довољно говори колико су Миљан и његове колеге професионални у свом послу", истиче Бајагић.

Људи на првом месту

Додеровић је казао да би "без обзира на све друге приоритете, здравље и добробит људи увек би требало бити на првом месту".

"Парк природе 'Пива' ради на пословима управљања заштићеним подручјем и заштите природе, па тиме и медведа, и апелујемо и на ловце и на становништво да поштују законске одредбе које се тичу заштите природе и дивљачи. Надамо се да ће доносиоци одлука на вишим нивоима на неки начин пронаћи модел како би се сличне појаве спречиле", поручио је директор ПП "Пива".

Да би што хитније Миљану Грубачу била указана медицинска помоћ и тако му спасили живот, заједно су деловали сви – ловци, припадници плужинске Службе заштите и спасавања и хитне помоћи, лекари у Клиничком центру...

"Око 13 часова, служба хитне медицинске помоћи је позвана од стране командира Службе заштите и спасавања општине Плужине, Мирка Цицмила, који нам је рекао да се у селу Стубица догодио напад медведа на ловца и да се ради о тешкој повреди. Одмах смо кренули на лице места. Доласком у Стубицу, с обзиром на неприступачност терена, кренули смо пешке у сусрет повређеном кога су са места напада носили припадници Службе заштите и спасавања и чланови ловачког друштва”, каже лекарка Љубица Тодоровић.

"Код повређеног ловца смо затекли тешку повреду главе, крварење и виталне параметре који указују на претеће стање шока. Отпочели смо са мерама збрињавања унесрећеног, заустављање крварења, спречавање стања шока због повреде која је била животно угрожавајућа. Након тога, повређеног ловца смо транспортовали колима хитне мединске помоћи до Плужина, где смо током чекања доласка хеликоптера наставили са пружањем медицинске помоћи у циљу стабилизовања виталних параметара пацијента", објашњава Тодоровић.

Прихрањивање у близини кућа није добра мера

У Плану газдовања мрким медведом, који је у јулу усвојила Влада, наведено је да је у Црној Гори забележен тренд благог пораста популације.

"У Црној Гори у последњих 20 година није било планског коришћења, односно одстрела мрког медведа... Анализирајући достављена бројна стања ове врсте дивљачи, од стране корисника ловишта у последњих 10 година може се констатовати благо позитиван тренд раста популације. Разлог томе видимо у чињеници да у протеклом периоду није било одстрела ове врсте дивљачи", наведено је.

Присуство мрког медведа у Црној Гори регистровано је у 26 ловишта, а истраживања су показала да Црна Гора има стабилну популацију мрког медведа, са веома добрим протоком гена.

"Потврђено је да су сукоби између људи и мрких медведа и даље велика претња очувању врсте, те је стога потребно системски улагати напоре да се реше ови изазови заштите, као што су недостатак разумевања социо-економске и еколошке улоге медведа или претеране процене ризика од напада медведа. Медведи избегавају куће и насеља, осим када им је тамо доступна храна. Након што више пута пронађу храну у близини кућа, медведи повежу људе и храну, наставе посећивати несеља у потрази за храном и постају проблематични. Ово упућује на закључак да прихрањивање медведа није делотворна мера за спречавање штете. Такође, закључак је да је најважнија превентивна мера контролисање људских извора хране, заједно са интервенцијама за уклањање проблематичних јединки, у складу са Протоколом интервентног тима", наводи се у Плану газдовања мрким медведом.

(Telegraf.rs)