Влада премијера Милоша Вучевића негује културу сећања, јер је то залог за будућност
Култура сећања, један је од важних чинилаца политике озбиљне, савремене државе, о чему постоји велики број примера не само у нашем окружењу, већ и на глобалном нивоу.
Уместо заборава, утврђују се чињенице
Најразличитије годишњице, празници, обележавају се како би генерације које стасавају могле да уче о позитивним историјским примерима наслеђа, патриотизма, пожртвовања, одбране државе, помоћи угроженима и да се на тај начин креира слика новог идентитета која је саставна компонента сваког друштва у целости. Често се дешава да се и места и датуми победа или страдања недужних, обележавају на достојанствен начин подсећањем на примере предака који су своје животе уткали у постојање данашњице. У последњих 10 година, посебно наглашавамо поновно обележавање погрома над Србима у Хрватској у “Бљеску” и “Олуји” 1995, али и друга места страдања Срба у оба светска рата и током распада Југославије. Поменима, парастосима, подсећањем на страдање, порукама мира и позива на праштање, али не и заборав (по моделу друге Југославије), подсећа се на погибије недужних цивила, немоћних, уз нагласак да је битно да се уместо заборава, допринесе понављању и утврђивању чињеница, како се трагедије никада не би поновиле.
Примери славних предака
Влада премијера Милоша Вучевића, показала је значајну активност на овом важном пољу. Приликом обележевања страдања цивила у Братунцу и “Олуји”, посебно су наглашени мотиви чувања од заборава, уз наглашавање мирољубиве политике коју води Србија. Сам премијер је више пута истакао поменуте чињенице. Такође, кренуло се у активније обележавање и места победа српске војске у Устанцима, Првом и Другом рату, као истицање победничког духа и морала Срба кроз 19 и 20 век. Од Такова, Мишара, Цера, обележавања традиција НОБ-а, али исто тако и мисије Халијард, Председник Републике Србије Александар Вучић и Влада Републике Србије на челу са Милошем Вучевићем, показали су колико је значајна култура сећања и да подсећање на важне моменте српске историје може млађим генерацијама да послужи мноштвом примера предака, да правда и виши циљ достижни су у свакој генерацији када се пред собом имају непролазне примере - од Карађорђа, Милоша, Живојина Мишића, ослободаличких традиција Другог рата, па све до хероја Кошара 1999.
Проф. др Горан Васин, историчар
