„Увек се радо вратим овом месту које одише миром и спокојем“ ВУЧИЋ ОБИШАО МАНАСТИР ЉУБОСТИЊА, дочекао га митрополит крушевачки Давид
ТРСТЕНИК: Председник Србије Александар Вучић у оквиру посете Расинском обишао је данас Манастир Љубостиња, задужбину кнегиње Милице, супруге кнеза Лазара, први женски манастир у Србији који је изграђен у 14. веку.
Манастир Љубостиња је посебан и изгледа величанствено. Увек се радо вратим овом месту које одише миром и спокојем. Захвалан архиепископу и митрополиту крушевачком Давиду на дивном гостопримству. Договорили смо се да нашој светињи, задужбини кнегиње Милице, помогнемо колико можемо по сваком питању, поручио је председник Србије на свом Инстаграм профилу.
Вучића су дочекали митрополит крушевачки Давид и сестринство манастира уз манастирска звона. Митрополити му је пожело добродошлицу и упознао га са историјатом манастира. Вучићу, са којим су били и министри Синиша Мали и Братлсав Гашић, у порти су прилазили и грађани са којима се задржао у краћем разговору. Изградња Манастира Љубостиња почела је пре Косовске битке 1389, а црква је живописана између 1402. и 1405. године. Након Косовске битке и страдања кнеза Лазара, књегиња Милица се замонашила 1392. године и добила име Евгенија, препустивши престо свом старијем сину Стефану. Са бројним сестринством, углавном удовицама изгинулих српских ратника, међу којима је била и Јефимија, започиње историју Љубостиње где је и преминула, а сахрањена је у цркви са леве стране од улаза, где се налази и гробница.
Према једном предању, Манастир је настао као спомен књегиње Милице на место где је први пут срела кнеза Лазара на дан Светог архиђакона Стефана, светитеља коме је била посвећена капела на месту данашњег љубостињског храма. Од најранијих времена у Манастиру Љубостињи је била негована преписивачка делатност, а неколико записа сведочи да се у манастиру служило све до последњих деценија XВИИ века. На зидинама налазе се записи из 1643. и 1673. године, а крајем 17. века манастир је запустео, да би већ почетком 18. века поново оживео. За време аустро-турског рата 1788-1791. љубостињски монаси имали су значајну улогу јер су помагали Аустријанцима у борбама против Турака. У доба Кочине крајине 1788. године у манастир долази и сам Коча Аранђеловић позивајући народ на устанак. Године 1822. осликан је иконостас и представља сликарски рад Николе Марковића. Значајнија обнова манастира Љубостиње била је 1848. и 1851. године, када је измењен горњи изглед цркве и лажних купола на припрати. Последња већа оправка нестручно је изведена првих година 20. века, па је црква том приликом споља омалтерисана, а извесни детаљи њене архитектуре потпуно измењени.
Манастирска црква по архитектонским одликама припада моравској школи, а основа је у облику развијеног тролиста са једном куполом која се ослања на четири слободна ступца. На западној страни надовезује се правоугаона припрата са надвишеном слепом калотом. Фасада је са све четири стране украшена богато изрезбареним каменим преплетима, који у виду широких појасева уоквирују врата, прозоре, затим се нижу у повезаним аркадама дуж трију полигоналних апсида или испуњавају архиволте изнад плитко усечених декоративних ниша. Архитектура љубостињске цркве убраја се међу најрепрезентативније споменике моравске школе. У припрати, на западном зиду, приказана је породица кнеза Лазара - на левој страни су кнез Лазар и књегиња Милица, а на десној деспот Стефан и његов брат Вук. Некада су у Љубостињи, као највеће материјално и духовно благо Српске деспотовине, чуване и мошти Свете Петке. Председник Вучић је посету Расинском округу обиласком Ћићевца где је разговарао са грађанима и обишао фабрику намештаја "Коларевић д.о.о". Након Ћичевца, Вучић је и у Варварину разговарао са грађанима и обишао фабрику "Намештај Лика". У Трстенику је пре манастира обишао фабрику "Прва Петолетлка", а од 18.10 часова обратиће се грађанима у Хали спортова где ће говорити и о плановима у вези новог покрета.
