ТОНИНО ПИЦУЛА НОВИ ИЗВЕСТИЛАЦ ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА Настојаћу да доприносем напретку Србије ка чланству у ЕУ, отворен сам за сарадњу с властима и с опозицијом

Пицула је новинарима у Стразбуру рекао и да очекује отворену комуникацију са српским властима, али и опозицијом, као и да ће разговарати са представницима локалне самоуправе, академске заједнице, невладиног сектора и пословне заједнице како би доносио "што прецизније закључке".

"Преговарачки процес је пре свега трка са самим собом, а не другима. Србија није од јуче кандидаткиња, не преговара од јуче и сада се створио један поприличан квантум искуства како са српске стране тако и са стране ЕУ, за који се надам да ће у следећих пет година бити дограђен стварним напретком земље према чланству у ЕУ. Ја ћу томе настојати да дам свој допринос у највећој могућој мери", поручио је Пицула.

Он је новинарима рекао да нову дужност доживљава као јасно признање дугогодишњем раду, пре свега у ЕП, на јачању свести о томе колико је политика проширења важна, пре свега за ЕУ.

"Драго ми је што сам добио прилику да у случају сасвим једне конкретне земље Србије покажем колико је важно да се европске политике јасно комуницирају, да се саговорници пре свега добро обавесте о томе шта је потребно направити како би се напредовало на европском путу и надам се да ће то моје искуство пре свега помоћи онима који имају највећу одговорност за планове Србије, а она је кандидаткиња за Европску унију, да то искористе на начин да побољшањем свега онога што се у Србији побољшати мора напредује на том путу према чланству у Европској унији", навео је Пицула.

На питање шта види као изазове, одговорио је да "не говоримо о никаквим тајнама" и указао на то да ЕП и Европска комисија редовно објављују извештаје о земљама кандидатима, укључујући за Србију. 

"Треба пре свега погледати мало у ретровизор како би се, како ја то волим рећи, погледало напросто кроз шофершајбну. Постоје сигурно ствари које у Србији морају бити боље, које се морају кориговати и надоградити како би ти годишњи извештаји  били све повољнији за саму земљу. Тога је јако пуно и не би овога тренутка требало ићи у детаље, али свакако постоји нешто што се зове Копенхашки критеријуми, које су прошле многе земље кандидаткиње, данашње чланице ЕУ и мислим да је то пут који чека и Србију", навео је Пицула. 

Он је додао да "Србија, као и све земље које у том процесу на неки начин и касне, имају можда још и нека додатна специфична оптерећења која морају бити разрешена". 

"Њих је стварно довољно и надам се да ћу своје искуство и познавање прилика на Западном Балкану, али и у Србији искористити како би тих проблема било што мање, а не што више", поручио је он.

Поводом коментара спрских власти да је његовим избором за известиоца ЕП желео да пошаље поруку Београду, Пицула је рекао да се као известилац ЕП не бави "интепретацијом и интерпретацијама од кога оне долазе", већ да се бави "интерпретацијом чињеница".

"У свом раду настојаћу пре свега да се ослоним на чињенице, али и на властито искуство", нагласио је он.

Подсетивши да је његова земља Хрватска последња ушла у ЕУ, Пицула је рекао да су његова искуства из тог процеса још увек довољно свежа, као и да је обављао различите дужности везане за друге партнере с Западног Балкана, "од Босне и Херцеговине, Црне Горе, Косова, Северне Македоније".

"Све то, на крају крајева, даје ми за право да и Србији приступим на исти начин. Дакле, суочавање са чињеницама, али једнако тако и суочавање са критеријумима који нису измишљени за неку земљу кандидата понаособ. Они напросто представљају једну методологију и један сет неких темељних вредности и тиме ћу се пре свега служити у мојој процени стања", навео је Пицула. 

Он је додао да очекује "отворену комуникацију како са властима у Србији, једнако тако и с политичком опозицијом", али је нагласио да "та слика сигурно не би била комплетна ако не будем контактирао и људе из локалне самоуправе, из академске заједнице, из невладиног сектора, из пословне заједнице".

"Све ће ми то помоћи да донесем што прецизније закључке које ћу филтрирати у комуникацији са другим колегама који такође покривају напредак Србије према ЕУ", поручио је Пицула. 

Говорећи о Плану раста за Западни Балкан, за који је био известилац у ЕП и томе колико тај процес може да помогне Србији и остатку Западног Балкана да у наредних 5 година оствари критеријуме потребне за чланство у ЕУ, Пицула је нагласио да је реч о врло озбиљним средствима у износу од више од шест милијарди евра која треба да помогну државама да "пре свега отклоне неке инфраструктурне, али и неке институционалне проблеме који су их до сад држали на неки начин на дистанци од бржег напредовања према чланству ЕУ".

"Новац помаже, али једнако тако, да би земља била успешна, она мора да усваја одређени сет вредности. Важно је из Брисела повлачити средства, али једнако је тако важно и повлачити и одређене вредности", навео је Пицула.

Он је нагласио да на Плану раста за Западни Балкан "сигурно неће стати политика проширења".

"Она се поново вратила у мејнстрим европских политика, али добре вести из Брисела морају да буду комплетиране са добрим вестима из региона, како из Сарајева и Подгорице, тако и из Београда", поручио је он.

На питање када планира прву посету Београду, рекао је да би сачекао овогодишње збирно представљање извештаја о напретку о стању у државама Западног  Балкану. 

"То ће ми дати наравно одређену основу како би и сам у непосредном контакту са свим релевантним саговорницима у Србији почео рад на будућем извештају о напретку Србије. Дакле, ја бих рекао врло скоро", закључио је Пицула.