ВАСПИТАН САМ НА ТРАДИЦИЈИ ЧОЈСТВА, НЕКА ЖИВИ СРБИЈА Ово су речи којима је Вучевић поднео оставку и показао за шта се бори! А ево шта је све учинио за земљу

Ретко је која од тих, скоро стотину личности, које су кроз нашу историју биле на челу извршне власти, имала тако трновит пут и тако велике изазове, у тако кратком времену.

Влада Милоша Вучевића успела је да обезбеди први инвестициони кредитни рејтинг у историји земље

Током непуних девет месеци премијер Вучевић борио се са злоупотребама теме рударења у Србији, сушном годином, штрајком просветних радника, последицама страшне трагедије на железничкој станици у Новом Саду, те њеном беспризорном политичком злоупотребом која је увела политику на универзитете и у школе, разарајући високо, средње, па чак и основно школство.

Уз све то, Влада Милоша Вучевића успела је да обезбеди први инвестициони кредитни рејтинг у историји земље, други по висини раст бруто домаћег производа у Европи, заврши брзу саобраћајницу Шабац – Лозница, покрене процедуру за враћање војног рока, успостави однос поверења са представницима запослених у многим областима, што је на крају и окончало штрајк просветних синдиката и спречило многе нове. Ови велики успеси засенили су друге, не мање важне, попут коначног решавања статуса вероучитеља, посебне кривично-правне заштите просветара и интензивну дипломатску активност. Она је до тренутка оставке обухватила састанке са
амбасадорима 22 стране државе, као и са представницима сталних мисија УН, ЕУ и ОЕБС у Београду, пријем за 55 високих делегација држава, међународних организација, страних компанија, укључујући председника Мађарске, председнике влада Чешке, Словачке, Пољске, Тувалуа, Ватикана, Габона и
министре спољних послова Јапана, Анголе, Чешке, Словачке и Египта, те председнике парламената Мађарске и Црне Горе. Премијер је реализовао и петнаест државних посета иностранству, од којих се посебно издвајају одласци у Кину, Индонезију, затим на Самит Берлинског процеса, те на отварање
обновљеног Нотр Дама у Паризу.

Показао разлику између себе и усијаних глава опозиције

Зашто је овако успешан мандат и посвећен рад нагло прекраћен неопозивом оставком? Неко би помислио да је она резултат неподношљивог политичког притиска, који траје од тренутка избора Владе, али то би био погрешан закључак. На оставку премијера активно је позивао Драган Ђилас, крајем новембра прошле године, а медијско-политичку хајку започео је његов посилни, НАТО лобиста Понош, у септембру 2024. Премијер Вучевић није се освртао на њихове безбројне нападе, клевете и увреде.

Издржао је притисак и када му је, у децембру, млађи син био на мети идеолошки острашћених професора гимназије коју похађа. Никада притисци и напади не би принудили Вучевића да удовољи антидржавним политикантима. Његова оставка и одрицање од функције коју је великим радом и резултатима потпуно заслужио, уследили су након пораста насиља у којем су повређени млади људи, увучени у погубне политичке сукобе.

Тим одговорним чином чојства, односно човечности, он је јасно показао разлику и границу између себе, који шаље поруку мира и уздржљивости усијаним главама на страни власти и лидера опозиције, који настављају да подстичу повике и увреде на рачун сваког члана Српске напредне странке и нападе на
њене просторије. Својом оставком Милош Вучевић је посведочио свим добронамерним људима колико је далеко од сваког властољубља, што не треба да чуди никога, будући да се ради о носиоцу одликовања са ликовима Светог Саве, Светог Максима Бранковића и Светог Стефана Штиљановића, многих грамата и захвалница за однос према Српској Цркви и доследно заступање православних вредности у јавном и приватном животу. Премијер, који је често радо ходочастио на Хиландар и у многе наше манастире широм Србије, православље не исповеда протоколарно и појавно, већ суштински и искрено, баштинећи све моралне императиве наше вере, од којих је најважнија спремност на жртву за своје ближње и опште добро.

За Вучевића власт никада није била удобност

Прикладно је подсетити се романсираног дијалог Бајазита и Светог кнеза Лазара у драмском делу „Бој на Косову“ у којем српски кнез поручују турском принцу: „Када упоредим нашу победу и твој пораз..“ изазивајући код Турчина шок и запитаност – „Пораз?! Мој?“ након којег следи додатно образложење
српског владара: „Твој пораз је у томе Бајазите, што не видиш у чему је наша победа.“ Силеџије и користољубиви политиканти слични су освајачима и поробљивачима у свом неразумевању истинске величине и снаге и одлука којима се поставља темељ за суштинске и дугорочне победе.

Милош Вучевић не живи за функцију, него за Србију, то може јасно да види свако ко прати његов рад макар и само ових девет месеци. За њега власт никада није била "неподношљива лакоћа" и удобност, него велико бреме и пут посут трњем, али само људи који је тако виде постају део славне српске историје, у којој Милош Вучевић није рекао своју последњу реч.

Сава Стамболић, дипломирани правник