ЧЕМУ РАЗГОВОР РАДИ РАЗГОВОРА? Дрецун: Наш интерес је да дијалог Београда и Приштине има суштину, не само форму

"Без разговара и без спремности за постизање договора не може да се реши ниједан проблем. Све друго су једнострани потези што и видимо да се дешава од стране привремених приштинских институција на челу са (премијером привремених приштинских институција Албином) Куртијем. Некако изгледа као да ЕУ укључујући САД жели да одрже привид тог дијалога, да се не прекине, да ипак постоји неки континуитет, макар он не доносио никакве резултате", рекао је Дрецун за Тан‌југ.

Дрецун сматра да, ако нема напретка у дијалогу, да се поставља питање треба ли га наставити у истом формату.

"Не говорим о томе ко треба да учествује већ шта да се уради да би дошло до напретка. Наш интерес је да дијалог има суштину, не само празну форму, да се разговара о проблемима са којима се суочава српски народ на КиМ, да се заустави терор на Србима, да се зауставе једноставне мере", нагласио је Дрецун.

Дрецун је приметио и да кад постоји политичка воља може да се утиче на одлуке привремених власти у Приштину и као пример навео утицај Немачке да Приштина укине забрану за улазак српске робе на КиМ.

"Имали смо ово везано што се десило везано за Берлински самит где је Немачка показала да кад постоји политичка воља да се од Приштине издејствује другачије понашање, иако је то више про форме, постоји могућност да се оствари политички притисак да она промени своје понашање", рекао је Дрецун.

Виде се, каже, и по неки озбиљни потези запада као упозорење за Куртија да не покушава да отвори мост на Ибру за саобраћај моторних возила, јер то представља могућност угрожавања безбедности на том подручју и угрожавања безбедности војника Кфора, односно НАТО-а.

"Нама треба суштина, нама треба спремност Приштине коју Приштина не показује, да моземо да разговарамо о кључним проблемима, а једно од њих је формирање ЗСО. Они неће да разговарају о томе, иако им стиже упозорење са запада. Ако видите да је могуће да се изврши притисак на Куртија онда не може нико да ме увери да запад није могао до сада да натера Приштину да се формира ЗСО", навео је Дрецун.

Дрецун каже да му се чини, имајући у виду да је могуће да се изврши притисак на Приштину, да је потпуно рационалан закључак да и Запад и Аљбин Курти користе ЗСО да би политички могли да тргују, да врше притисак на Београд.

"И сад смо од приоритетног питања, а то је формирање Заједница српских општина, дошли до тога да прво Београд призна тзв. Косово, а онда ћемо да разговарамо о заједници. Кад то видите, ту нема могућности напретка", истакао је Дрецун.

Сматра и да би Европска унија, да жели да се формира ЗСО, натерала Куртија да организује изборе у четири општине на северу, додајући да се из тог примера може видети да понашање Уније није толико снажно када је у питању ЗСО.

Он је такође указао на то да је недавно на састанку Посланичке групе пријатељства са САД рекао амбасадору Кристоферу Хилу да се по питању АП КиМ не слажу што се тиче статуса и да је по њему (Дрецуну) француско-немачки предлог споразума, који они називају основним споразумом, пропао и неуспешан, зато што, како каже, тај споразум излази из статусно-неутралне форме у оквиру које је био и јесте бриселски дијалог.

Према његовим речима, бриселски дијалог је био у статусно-неутралној форми, нису били разговори између две државе, а француско-немачки предлог споразума третира АП КиМ као државу и тражи да Београд се односи према тзв. Косово као према држави.

Како је навео, зато сматра да је то основни разлог неуспеха, те указао да се пред ову рунду дијалога инсистирало да се крене са озбиљном применом тог  споразума који по мишљењу Запада, иако није потписан, мора да се испуњава.

"Ја кад погледам нашу позицију видим да је апсолутно немогуће испунити све тачке тог, условно да кажем, споразума", нагласио је Дрецун.

Додао је да сматра да ће развој догађаја на АП КиМ зависити и од избора у САД и да ЕУ и Запад, мишљења је, неће одустати од француско-немачког предлога споразума.

Сматра и да је могуће да се са доласком Доналда Трампа коригује америчка политика, али не у смислу повлачења признања КиМ, већ у неким аспектима, попут тога да је могуће да се ублажи Куртијев притисак на српски народ и да се натера да крене путе неких преговора.

Дрецун је поновио да Србија жели разговором да реши питање КиМ, али да је за Србију искључена опција коју Курти хоће да наметне, а то је признање лажне државе.