АНГЕЛА МЕРКЕЛ ОБЈАВИЛА ДУГО ИШЧЕКИВАНЕ МЕМОАРЕ Није нам била наклоњена, ево шта је написала о НАТО бомбардовању Србије И РАТОВИМА НА БАЛКАНУ

У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

Када је руски председник Владимир Путин говорио на Минхенској конференцији о безбедности, немачка канцеларка Ангела Меркел, тада још почетница на функцији, седела је у првом реду, пише Дојче веле.

Тај говор из 2007. године многи ће касније описати као најаву онога што Путин намерава.

Рекао је и да Европска унија и НАТО не могу глумити замену за Уједињене нације – чиме је, како то тумачи и Меркел, алудирао на бомбардовање СР Југославије 1999. године без мандата УН-а.

- Добро сам могла да посматрам Путина током говора. Говорио је брзо, делом без рукописа, који је вероватно углавном сам написао, можда и сваку реч - описује Меркел у својим мемоарима „Слобода“ (Фреихеит), који су у продаји од овог уторка (26.11.).

О бомбардовању и агресији на Србију

- Највише ме узнемиравала његова (Путинова) увереност у сопствену непогрешивост: ни речи о нерешеним сукобима пред његовим вратима у Нагорно-Карабаху, Молдавији и Грузији, критика "интервенције" НАТО-а у Србији, али ни речи о страшним злочинима Срба током распада бивше Југославије, ни речи о развоју унутар саме Русије - пише Меркел.

На другом месту у књизи, Меркел бомбардовање Србије описује овако: „Као део операције НАТО Allied Форце, ваздушне снаге бориле су се против српских и југословенских трупа Слободана Милошевића. Оне су биле бруталне према албанском становништву у покрајини Косово и терале су га у избеглиштво како би спречиле независност Косова.“

То нису једина места у опсежној књизи где се спомињу Хрватска, Србија или Западни Балкан. Међутим, у књизи се ниједном поименце не спомиње ниједан политичар са Балкана.

„Трновит“ пут до ЕУ – једина шанса

Цело поглавље у књизи посвећено је Западном Балкану. Меркел описује један састанак с вицеканцеларом Зигмаром Габријелом, министром спољних послова Франк-Валтером Штајнмајером и другима. Тема је била како обележити разне округле годишњице 2014. године – на пример, 25 година од пада Берлинског зида или стотину година од почетка Првог светског рата.

Габријел је, пише Меркел, рекао како се не би требало само враћати у прошлост, већ размишљати и о поукама из историје за данашње проблеме. Меркел је одговорила:

- Имате право, посебно када се ради о Првом светском рату. Након југословенских ратова деведесетих година, морамо допринети трајном обезбеђивању мирног суживота на Западном Балкану, ту још имамо много посла.

Како подсећа Меркел, у то време Словенија и Хрватска већ су биле у ЕУ, док су остале земље региона – Србија, Македонија, Босна и Херцеговина, тзв. Косово и Албанија – биле у овој или оној фази пута ка ЕУ.

- Али у нашим разговорима највише су нас бринуле трајне тензије, пре свега између Србије и Косова, као и унутар самих држава, посебно Босне и Херцеговине. Чак и те 2014. године, сто година након почетка Првог светског рата, мир у региону био је крхак - пише бивша канцеларка.

На описаном састанку, пише, предложила је да се земље Западног Балкана које још нису у ЕУ окупе на скупу како би се ојачала њихова међусобна сарадња.

Рађање Берлинског процеса

Штајнмајер је упозорио да би то могло изгледати непримерено – да, с обзиром на немачку историју, Берлин позива на такве састанке без ширег договора у Европи. Меркел се сложила. Прву конференцију организовала је Немачка, али укључиле су се и друге земље. Тако је настао такозвани Берлински процес, за који Меркел сматра да је „велики успех.“

Пре свега су, пише, тамо договарани конкретни пројекти Европске комисије и држава региона – инфраструктурни пројекти, канцеларија за сарадњу младих RYCO и економска сарадња. 

- Добро је што нисмо чекали док све те земље не постану део Европске уније како бисмо пронашли моделе сарадње - оцењује Меркел.

Ипак, кратко поглавље закључује тиме да има још много проблема:

- Била сам и остала уверена да једино чланство свих држава Западног Балкана у ЕУ може обезбедити трајан и миран суживот у региону. Колико год да је пут до тамо трновит, њиме се мора ићи.

Избегличка криза и Балканска рута

У поглављу „Успећемо“ (Wir schaffen das) – што је најпознатија изјава Ангеле Меркел којом је бодрила јавност дозвољавајући улазак стотинама хиљада избеглица – она подсећа да су у Немачку и пре тог таласа као тражиоци азила долазили грађани Србије, Македоније, Црне Горе, БиХ и Албаније, којима није била потребна виза за улазак у шенгенски простор.

Договор који је постигла с Турском 2016. године, да та земља задржи мигранте у замену за милијарде евра из Брисела, Меркел брани речима да је хтела трајно смањити број долазака и поштедети саме мигранте страдања у Егејском мору.

- Све док су оданде хиљаде људи дневно стизале преко Грчке, напори – које су жестоко тражили и неки европски челници – од стране Словеније, Хрватске, Србије и бивше југословенске Републике Македоније да затворе своје границе на Балканској рути за избеглице и мигранте, били су више израз кратковидог размишљања него путеви до решења.

О књизи

Књига, коју је написала са својом дугогодишњом сарадницом Беате Бауман, обухвата године проведене у DDR-u, као и шеснаест година на функцији немачке канцеларке. Издавач Киепенхеуер & Witsch ставио је књигу у продају по цени од чак 42 евра. Према писању Шпигела, Меркел и њена коауторка можда су добиле и више од десет милиона евра аванса за књигу.

(Novosti.rs)