УБИЦА ИМАО ПОРЕМЕЋАЈ ЛИЧНОСТИ? Ево како психијатрија објашњава поступке Мартиновића и шта је МОГЛО БИТИ УЧИЊЕНО да се трагедија спречи
В.д. директора Управе полиције Лазар Шћепановић казао је да су стручњаци код Мартиновића уочили антисоцијално понашање, као и то да је био конфликтна личност.
Упитана са којим психичким обољењима и стањима је могуће повезати поступак Мартиновића, специјалиста психијатрије и судске психијатрије Јелица Живковић оценила је да су у питању "стања поремећеног стања свести и редуковане способности схватања значаја и управљања својим поступцима."
Психијатри и психолози тврде да је више поремећаја и стања која би се могла довести у везу са поступком Аца Мартиновића који је прексиноћ на Цетињу усмртио 12 особа, међу којима је двоје дјеце, ранио четворо, а потом извршио самоубиство.
Између осталог, наводе да је Мартиновић вероватно имао антисоцијални поремећај личности и био у патолошко напитом афективном стању, иако је, кажу, без увида у медицинску документацију и контакта са пацијентом, тешко говорити о дијагнозама.
Упитана са којим психичким обољењима и стањима је могуће повезати поступак Мартиновића, специјалиста психијатрије и судске психијатрије Јелица Живковић оценила је за "Вијести" да су у питању "стања поремећеног стања свести и редуковане способности схватања значаја и управљања својим поступцима".
"...Услед сумрачног стања свести, патолошког афекта, компликоване акутне интоксикације дрогама и алкохолом који се могу јавити код декомпензације патолошких структура личности тешког степена, менталних обољења из схизофреног спектра и код болести зависности с активном злоупотребом психоактивних супстанци, где долази до битно смањене урачунљивости и губитка контроле над својим поступцима, уз поремећен тест реалности", појаснила је Живковић.
На питање која понашања могу да укажу да је особа способна да почини масакр, психијатри кажу да је незахвално говорити о томе, али су таквим поступцима, додају, склоне особе са девијантном структуром личности са маладаптивним обрасцима реаговања и понашања, "што не значи да ће исто и урадити".
Један од психијатара који је инсистирао на анонимности, сматра да се овакве ситуације тешко могу предвидјети, али да неки од прогностичких фактора могу бити злоупотреба дрога и алкохола и афективна нестабилност, као и претходна насиља.
Вршилац дужности директора Управе полиције (УП) Лазар Шћепановић на јучерашњој конференцији за медије казао је да су службеници УП током претреса Мартиновића, у новембру 2022. године, када му је одузето недозвољено оружје, "препознали антисоцијално понашање и да су предали тог Цетињанина Министарству здравља, али да није хоспитализован, већ да му је само прописана терапија".
Рекао је да је Мартиновић био конфликтан и да је испољавао проблеме у понашању, али га нико није пријавио надлежним органима.
Упитана о прописима и процедурама за принудно смештање пацијената у психијатријске установе, специјалиста судске психијатрије Живковић је јуче подсетила да се принудна хоспитализација реализује без сагласности пацијента, односно по основу мишљења и индикација.
Појаснила је да се принудна хоспитализација спроводи на предлог психијатра, који је прегледом пацијента установио да постоји високи ризик и опасност да понашањем, услед поремећеног психичког стања, озбиљно угрози и наруши интегритет себе или других лица, а на терену битно смањене урачунљивости. Такви пацијенти, наводи она, лијече се у психијатријској болници по основу одлуке надлежног тужилаштва.
- Мера безбедности обавезног психијатријског лечења у здравственој установи се изриче пацијентима с менталним поремећајима или поремећајима понашања где постоји основана сумња или опасност да ће пацијент, односно починилац кривичног дјела, поновити исто или слично кривично дело. Такође, постоје ситуације где се мера безбедности обавезног лечења може спроводити и на слободи, уз активно учешће и подршку чланова породице, и спроводи се у надлежним центрима за ментално здравље у оквиру домова здравља", казала је Живковић.
Специјалиста судске психијатрије сматра да је у Црној Гори, као и у земљама Балкана, постојала велика стигматизација ментално оболелих особа, њихова изолација, игнорисање и осуђивање од окружења.
Она је истакла да се временом, нарочито неколико година уназад, повећала самосвест појединаца о значају помоћи овим особама и њиховом прихватању од породице и друштва, уз наду да ће се овај процес још више унапредити и побољшати.
Дом здравља на Цетињу организовао је од јуче психолошко-психијатријску подршку породицама настрадалих и рањених у оквиру Јединице за ментално здравље, а уз подршку колега из Клиничког центра Црне Горе (КЦЦГ) и Дома здравља Будва.
SD/Вијести