ЗИМСКО РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА ПОЧИЊЕ У НЕДЕЉУ Часовници се враћају сат уназад, искључите аларме и СПАВАЈТЕ САТ ДУЖЕ

На зимско рачунање времена прелази се сваког последњег викенда у октобру у ноћи између суботе и недеље, док се на летње рачунање времена прелази последње недеље у марту, када се време помера један сат унапред.

Доктор Душан Вешовић изјавио је данас поводом предстојећег померања сата да у људском организму све практично функционише на 24-сатном нивоу и да ремећење тог ритма може да доведе до неких здравствених ефеката и неких проблема.

"Ми кад се научимо на један ритам најбоље ћемо функционисати тако, али ако променимо то је стрес за нас и наш организам. Наравно сви ће се адаптирати, неко пре, неко касније адаптирати, јер тих сат времена није велика разлика, али у неком датом тренутку представља проблем", рекао је он за Тан‌југ.

Вешовић је нагласио да због промене сата људи осећају стање умора, немају концентрацију и пажњу, а долази и до промене у крвном притиску.

У том периоду, како је истакао чешћи су и позиви упућени Хитној помоћи и то од пацијената који имају хронична оболења.

"Уколико имамо кардиоваскуларне пацијенте, тада могу да се јаве мождани, срчани удари, може да дође и до аритмија" рекао је Вешовић и нагласио да пацијенти не смеју да дозволе себи да немају терапију која је преписана од стране лекара.

Истакао је да су резултати истраживања показали да период адаптације може трајати свега неколико дана, а за групе пацијената који болују од хроничних и кардиоваскуларних болести адаптација може трајати и до две недеље, а просек је да траје седам дана.

Према његовим речима, млади људи се брже прилагођавају промени времена, јер су њихови адаптивни механизми неистрошени, док се старији, посебно они који имају хроничне болести, дијабетес, кардиоваскуларна оболења спорије прилагођавају.

Он наглашава и да је важно да људи имају добре животне навике које подразумевају довољан унос воде, редовне оброке и довољну количину сна.

Вешовић је појаснио и да се људи не буде због буке око себе, односно због тога што су други устали, већ зато што их светлост пробуди тако што преко очног живца улази у нервни систем и даје сигнал организму да је јутро и да је време да се започне дан.

"Било би најбоље да устанемо ујутро и да лежимо увече око 23 часа, због хормонског статуса, у вечерњим сатима како пада количина светлости око нас, тако наш систем реагује на тај пад количине светлости", рекао је доктор Вешовић.

Физичар Слободан Бубњевић изјавио је да је према Закону о рачунању времена уређено да се посљедњег викенда у октобру помера сат и прелази на зимско рачунање времена које је како је нагласио у Србији заправо природно астрономско време у овом делу Европе.

То померање сата, како истиче доноси и енергетске уштеде.

"Када људи по дану живе, дакле по обданици, тада долази до уштеде енергије, а већа је и безбедност у саобраћају. Међутим, ова промена времена која се два пута годишње дешава доводи до великог стреса код људи", рекао је он за Тан‌југ.

Додао је и да је померање сата тековина 20. века.

Он је указао и на то да се често дискутује о укидању померања сата и да долази до сукоба мишљења, јер земљама северне Европе ово не чини ону корист као земљама са југа Европе које живе од туризма и којима дужина обданица у том делу Европе има улогу и у економском профиту.

"Ту није реч само о енергетским уштедама или у медицини, време прожима наше животе и овде имамо пуно различитих аспеката који треба да се узму у обзир", рекао је Бубњевић.

Према његовим речима за нас би било изузетно погубно на свим нивоима ако бисмо одустали од тога да усаглашавамо мерење времена са нашим непосредним суседима и са Европом.

"Сва решења која можете да смислите које не иду ка томе да сви једнако меримо праве много веће губитке, и по медицини практично нема области живота која не би била оштећена ако би ми измисли неко своје рачунање времена и одустали од усаглашавања. Кад живите на светлу, онда је просто, живот лепши", закључио је Бубњевић.

Анкета која је спроведена у Шапцу показала је да људи сматрају да је померање сата бесмислено и да је само малтретирање за грађане".

Већина земаља у Европи и готово цела Северна Америка померају казаљке на сату два пута годишње, а ту праксу први пут је увела Немачка 1916. у јеку Првог светског рата да би се штедео угаљ коришћен за осветљавање.

Њен пример следиле су и Велика Британија, Русија и САД, а сезонску промену сата увело је више од 140 држава.

Основна идеја била је да се боље искористи дневна светлост што је још 1784. заговарао амерички политичар и научник Бенџамин Френклин који је објавио есеј у коме је предлагао да људи раније устају и тако уштеде на свећама. 

Број земаља које су мењале сат између значајно се смањио између два рата, а летње рачунање времена поново је уведено након нафтне кризе седамдесетих година прошлог века, са циљем да се уштеди енергија.

Летње рачунање времена у некадашњој СФР Југославији уведено је 27. марта 1983. године.

Иако од 1996. све земље ЕУ померају сат два пута годишње, Европска комисија је 2018. предложила укидање те праксе, а чланице ЕУ имале су рок до априла 2020. да се изјасне да ли ће остати да летњем рачунању времена или ће се пребацити на зимски режим.

Коначна одлука није донета јер је проглашена пандемија корона вируса, а изјашњавање о том питању је одложено.

Иако је било најава, ни у Србији још није донет закон о укидању сезонске промене рачунања времена.

Поједине државе у свету су укинуле праксу мењања рачунања времена, а најпознатији пример земље је Русија, која се простире кроз 11 временских зона, а која је 2014.године одбацила летње рачунање времена.

Рачунање времена не мења се ни у Кини, Јапану, Јужној Кореји, Турској, Грузији, Белорусији, широм афричког континента.

Као један од разлога за напуштање летњег рачунања времена најчешће се наводе научна истраживања о утицају померања сата на здравље људи, као и истраживања о повезаности померања часовника и саобраћајних незгода.