ЗИМИ ХАРАЈУ БРОЈНЕ ИНФЕКЦИЈЕ Како да ојачате организам и припремите имунитет ЕВО ШТА САВЕТУЈЕ НАШ ПОЗНАТИ ИМУНОЛОГ
Болови у зглобовима, главобоља, повишена температура, кашаљ, кијавица, тегобе су које се ових дана јављају код одређеног броја грађана.
Разлог се не крије само у томе што се налазимо у зимском периоду, већ што немамо добар имунитет. Зашто смо осетљивији у ово доба године, одговор се пре свега крије у томе, да доста времена проводимо у затвореним просторијама и колективима, где се инфекције брже шире.
Имунолог, проф.др Борислав Каменов za Telegraf.rs пак тврди да је "крив" наш организам и имунитет који нису спремни да се изборе са свим вирусним инфекцијама које вребају током зимских месеци.
- Људи који имају лошу циркулацију, лако се замарају, склони су алергијама, немају кисеоник, сви су они у ризику од разбољевања у овом периоду. Сада долази само до реактивације старих вируса, а да људи тога нису ни свесни, јер се отпорност нашег организма смањује када се организам охлади. Људи онда одмах посежу за антибиотицима, разним лековима, а нису свесни да не лече проблем, него последице - објашњава имунолог Каменов.
Како профсор Каменов даље наводи, најбољи начин да припремимо тело да се одбрани од свега што вреба у ваздуху јесте да променимо своју исхрану, односно, да је побољшамо.
- Свакако можемо да поправимо стање нашег организма. Треба избегавати производе који садрже казеин а на који су многи људи нетолерантни, као и црно и бело брашно. Људима ови производи сметају, а они мисле да је то нормално. Осећају надимање, имају болове у стомаку и гасове, што не може да буде нормално стање организма. Међутим, људи тешко мењају своје навике, па и исхрану - истиче имунолог.
Поред намирница које у овом ризичном периоди треба избегавати, имунолог Каменов је истакао и које су то које нам могу помоћи да побољшамо стање нашег имунитета и спречимо да хладно време утиче на наше здравствено стање.
"Препоручује се храна коју су јели наши преци"
- Потребно је да уносимо доста витамина и минерала. Дакле, што више воћа и поврћа. Затим, треба да једемо хељду, просо, пиринач, ланено семе, сусам, овас. Наиме, све оно што су наши преци некада јели, а што је сада уопште тешко наћи, било у продавници, било на пијаци - објаснио је он и додао како воће и поврће које сада једемо нема минерале и витамине које је некада имало, те да је произвођачима само битан квантитет, а не и квалитет, услед чега ми губимо битне намирнице које су некада нашим старима помагале да буду здрави и имају дуг животни век.
- Људи сада једу бели лук и мисле да ће да им буде боље, да су здрави, међутим, лук који сада имамо, готово да нема селена, тако да ништа нису урадили. Најбоље би било када бисмо нашли стара семена, ту лежи здравље - додаје Каменов.
Имунолог се дотакао и разних лекова и антибиотика које људи узимају ових дана, а у жељи да се њихово здравље магично поправи, па навео како то може да доведе до још већих проблема.
- Ми сада имамо те разне ствари које можемо наћи у апотеци да нас "тргну". Ипак, они могу да изазови цитокинску олују, односно, појачан одговор имуно система, који потом доводи до озбиљних компликација. Не можемо да га појачавамо до бесконачности - објаснио је наш саговорник.
Када вакцинација против грипа помаже?
Као један од начина превенције од вирусних инфекција лекари ових дана препоручују и вакцинацију. Имунолог Каменов истиче да вакцинација има смисла, док се код неких пацијената она лакше прими.
- Вакцинацију свакако треба да приме они који имају лошу циркулацију, хронични поремећај, они који се стално и лако замарају, људи који су склонији алергијама - објашњава имунолог.
Поред здравије исхране и вакцинације, имунолог је додао још неке од начина на које можемо да предупредимо вирусе који нам сада стварају здравствене проблеме.
- Треба да се загревамо, утопљавамо, да се слојевито облачимо. Уколико је могуће да не излазимо напоље у деловима дана када је најхладније. Затим, треба да пијемо топле напитке - наглашава имунолог Каменов и додаје да се и претопљавање просторија не препоручује и да треба повремено, а уколико напољу нема упозорења од аерозагађења, проветравати просторије у којима се налазимо, а у којима ради неко грејно тело.
(Telegraf.rs)