ЗА СРБЕ ЈЕ ОВО НАЈВАЖНИ ОБИЧАЈ НА БАДЊИ ДАН Верује се да је чудотворан, важно је да га испоштујете

Разноразне варијације у обичајима углавном су узроковане поднебљем, али основни елементи прославе Божића присутни су свуда.

Многа црквена правила су обојена народним обичајима, те вам доносимо шта би то требало да радите уочи Божића.

Узбудљиви тренуци Божићне ноћи у Србији носе са собом многе традиције, а један од неизоставних обичаја је стављање сламе под јастук, али и посипање по поду, стављање испод стола и слично.

Сматра се да посипање жита по слами симболизује Мајку Божију, која је, кад се Исус родио, жито бацала стоци која је била у штали како не би грицкали сламу на којој је Христ лежао. Ораси у слами постављени по угловима куће требали би да симболишу Божију власт на све четири стране света.

Међутим, постоје и друга веровања која су везана за овај обичај. Наиме, слама која се разноси по кући, јело на поду и разношење ораха по ћошковима део су култа мртвих.

Слама, као природни елемент, има дубоко укорењено значење у српској традицији. Сматра се симболом плодности, обиља и заштите од злих сила. У контексту Божића, слама постаје део ритуала који носи благослов и жеље за просперитетом.

Уношење сламе прати још једна фолклорна традиција. Када се сено простре, неко од старијих укућана, обично мајка, шетајући укруг око сламе, кокодаче и глуми кокошку, док је прате деца из куће и имитирају пилиће који пијучу и кљуцају. Деца се потом сместе у сламу и играју тражећи симболичне дарове као што су слаткиши, парице или воће.

Етнолог Весна Марјановић истиче да је слама пре свега била део народне традиције, везана за зиму и хладноћу, али да га је црква временом искоритстила и преокренула у симболику пода од пећине. Такође објашнајва да је раније био обичај да се, када се постави слама на поду, на њој и спава, што данас, наравно, нико не практикује. Пијукање деце, каже, симболише кретање унапред и најављује напредак куће.

Пре саме вечери, домаћица би пажљиво припремала сламу која ће бити постављена испод јастука. Слама се често обликује у облик малог гнезда или венца, украшава гранчицама бадњака или цвећем, чинећи је спремном за постављање под јастук.

Слама под јастуком сматра се местом где духови предака и божанске силе доносе благослов и заштиту домаћинству. Верује се да слама има моћ да привуче позитивну енергију, чинећи празничну ноћ магичном и безбедном.

Стављање сламе под јастук током Божићне ноћи доноси не само традицију већ и осећај повезаности с коренима и поштовања према симболима плодности и благослова. Овај стари српски обичај чини празничну ноћ још посебнијом, уносећи у дом магичан додир традиције и дух празника.

Етнолог Весна Марјановић, говори како постоје разне приче, легенде и обичаји, али да се по старом предању склањало све оштро, попут ножева, јер се веровало да се покојници могу повредити. Колико год се неки обичаји чинили необичним, Божић се сматра празником који спаја свет живих и мртвих, зато се једе на поду како би се било што ближе земљи.

Такође, још један обичај који објашњава етнолог јесте чувена рукавица којом се бадњак држи. Верује се да гола рука не сме додирнути гране бадњака јер се сматра да представља божанску појаву и може имати присуство другог света, зато се увек припреми пар рукавица.