ТАМАРА ЈЕ СТУДЕНТ БИОХЕМИЈЕ, АЛИ И ВРСНА ПОЉОПРИВРЕДНИЦА: "Радим оно што волим, није ме срамота!"

Ова млада, марљива и вредна девојка у раним 20-им годинама, руши стереотипе о улози младих на селу помажући свом оцу у свим пољопривредним пословима. Вози трактор, оре њиву, а у све то студира медицинску биохемију.

Док усклађује обавезе на Фармацеутском факултету у Новом Саду са интензивним радом на породичном имању, Тамара показује невероватну енергију, посвећеност и љубав према свом родном месту. 

Кроз причу о њеном свакодневном животу истиче значај породичне подршке, традиционалних вредности и балансирања између модерног образовања и живота на селу.
Тамарин отац, као главни и одговорни за пољопривредне послове, истиче да је пољопривреда у последњих 30 година постала много тежа и захтевнија. Али у том процесу му је Тамарина помоћ у ратарским пословима и транспорту житарица од великог значаја.

А како она каже, у таквим пословима апсолутно ужива.

"Откад знам за себе, мој тата се бави пољопривредом. Гледајући њега колико се заправо труди да напредује и колико заправо воли свој посао, без обзира што некада није задовољан, он ми је био ветар у леђа. Хтела сам на било који начин да допринесем, да помогнем, да њима олакшам. Јесте да сам женско, али исто тако и нисам неспособна, могу да возим, могу да помажем, није ми тешко ништа, јесам сићушна, али снађем се - говори Тамара.

"Желим да наставим татиним стопама"

Како истиче, факултет је уписала на наговор оца, јер је за њу живот на селу и бављење пољопривредом ипак примарна ствар.

- Моја жеља је заправо била да ја наставим татиним стопама, да се бавим пољопривредом, али немам неку подршку јер просто он је искуснији, он је прошао све и зна шта мене чека и није лако. Тако да је његова жеља била и да упишем факултет, да студирам, да после имам свој посао, своју каријеру... Тренутно сам ја подељена на две стране, страну коју бих ја волела и на факултет. 

Не могу да кажем, волим ја и биохемију , али ово је моја кућа. моје село, овде сам рођена, овде сам одрасла. Одгајана сам тако да знам да радим, да ми није тешко нити срамота да радим. Помажем тати, посебно лети када имам мање обавеза на факултету. Док он вози комбајн, ја вршим транспорт до млина. 

Такође волим да орем, највише волим да радим да дрљачом, тада ми је мозак на паши - каже Тамара кроз осмех за Јутјуб канал "Мачва инфо", те додаје да јој рад са новим машинама није проблем због чега цела породица тежи да се што пре и што више опреме савременим машинама.

"Људи не треба да иду из села"

Као неко ко студира у Новом Саду, признаје да није одушевљена свакодневним гужвама у граду због чега сматра да је много боље живети на селу. Управо зато тврди да људи не би требало да напуштају села.

- Људи стварно не треба да иду из села. Управо супротно, они из града би требало да дођу у село и да виде шта значи мир и слобода. Овде нико није заробљени у четири зида... Такође, надам се да ће се људи тргнути и подржати нас младе пољопривреднике, као и пољопривреднике са искуством, јер опет они су ти који су дуго година у овоме. Мислим да је у овоме будућност - каже Тамара.

На питање да ли је добијала коментаре због не тако уобичајеног стила живота и посла за једну младу девојку, Тамара каже да их је било - од лепих до не баш тако лепих.

"Способнија од сваког момка у селу"

- Има разних коментара наравно, од лепих до не баш тако сјајних, али добро. Моје је да радим и да помажем. Није ме срамота. Имам другаре који се баве сличним пословима и у томе су успешни - закључила је Тамара.

Иако у свом селу није једина која покаже породици у пољопривреди, јер, како наводи њен отац, постоје још три девојке које због операције срца оца, тренутно све раде уместо њега, за Тамару, њена комшиница каже: "Способна је, способнија од сваког момка у селу и у читавој Мачви. Немам речи, најбоља је"