overcast clouds
16°C
25.03.2025.
Нови Сад
eur
117.0992
usd
112.8015
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

СВЕТ НАУКЕ ИЗГУБИО ВЕЛИКОГ ИСТОРИЧАРА Преминуо Михаило Војводић

23.03.2025. 15:13 15:17
Пише:
Извор:
РИНА/Дневник
1
Фото: Canva/ Ilustracija

Академик, историчар и некадашњи декан Филозофског факултета Универзитета у Београду Михаило Војводић преминуо у 87. години, саопштила је данас Српска академија наука и уметности (САНУ).

Војводић је рођен на Цетињу, 27. октобра 1938. године, а дипломирао је на Групи за историју Филозофског факултета у Београду 1960. године.

На истом факултету је магистрирао четири године касније, а докторску дисертацију „Скадарска криза 1913. године“ одбранио је 1966. године. За асистента на Катедри за општу историју новог века Филозофског факултета Универзитета у Београду изабран је 1961. године.

На матичном факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1980. године.

Такође, на истом факултету обављао је дужност шефа Катедре за општу историју новог века, управника Одељења за историју (1988−1990) и декана (1998−2000).

Био је и научни секретар Југословенског националног комитета за историјске науке и председник руководећих односно научних већа на Универзитету у Београду, Историјском музеју Србије и Историјском институту Црне Горе.

Поље његовог научног интересовања обухватало је општу и националну историју новог века, посебно развитак Источног питања, међународне односе Србије и политику великих сила на Балкану. Као и своју докторску тезу, велики број радова посветио је тематици балканских ратова. За дописног члана САНУ изабран је 2009. године, а за редовног 2015. године.

У оквиру САНУ обављао је дужност секретара Одељења историјских наука (2016−2024), био је члан Одбора за проучавање настанка Краљевине СХС 1914−1918, Одбора за историју XIX века, Одбора за историју XX века, Одбора за историју српско-руских односа и Вардарског одбора.

Такође, био је члан Управног одбора Фонда САНУ и председник Управног одбора Балканолошког института САНУ.

За свој научни рад добио је бројна признања, међу којима и Награда Вукове задужбине за науку (2012), Награда „Владмир Ћоровић“ (2012) и Повељу Универзитета у Источном Сарајеву.

RINA

Извор:
РИНА/Дневник
Пише:
Пошаљите коментар