УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА Ево шта деца и ви никако НЕ СМЕТЕ да узимате у руке; НА ОВАЈ празник се не праве весеља

У питању је дан када је освећена црква коју су подигли цар Константин и царица Јелена, на гробу Светог Јована Крститеља, где су уједно и положене мошти Јованових ученика Јелисеја и Авдије.

Као и за све празнике, тако и за овај постоје разни обичаји и фолклори које народ воли да прати и да их се приџава. А како је свети Јован Крститељ, који је крстио Исуса Христа и био његова претеча која је најавила долазак Месаје, тако је и свети Јован у српској традици на трећем месту по броју оних који га славе.

На овај дан, према предању, у знак сећања на Јованово страдање никако не треба да се узимају оштри предмети, попут ножа, у руке. Такође се практикује да се не пије и не једе ништа што је црвене боје, па се чак деци не дају ни сокови ни јабуке, јер црвена боја симболизује проливену крв светитеља.

Уз то, на овај празник се не праве никаква весеља, нити се једе било шта из тањира и тацне. Забрањени су и тежи послови у кући и пољу, и не ради се ништа што је везано за семење.

Верује се и да уколико жене раде са плетивом, маказама и иглом - неће имати заштиту овога свеца.

Међутим, овај дан је, верује се, идеалан за полазак на пут, и да ће овај светац да заштити све путнике. Такође је занимљиво и да се на Усековање главе Светог Јована Крститеља традиционално братими и куми.

Ко је Свети Јован?

Према народном веровању, Свети Јован је заштитник музичара, кожара, певача, гостионичара, затвореника, оболелих од епилепсије, осуђених на смрт и многих других.

Како проповеда Библија, његови родитељи су били свештеник Захарије и Јелисавета, која је била нероткиња, која је чудом родила светитеља у поодмаклим годинама. Јован Крститељ је живео у пустињи као испосник где се хранио дивљим медом и пустињским биљкама, а у реци Јордан је крстио све људе који би се покајали и прихватили хришћанство, уз поруку "Волите једни друге".

Сматра се највећим пророком јер када је први пут видео Исуса Христа узвикнуо је: "Гле, Јагње Господње које носи грехе целога света", "Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени да ја тебе крстим". Иако је веровао да нема потребе да крсти Божијег сина јер је он без греха, ипак је постао Крститељ на Христово инсистирање. Тада се отворило небо и зачуо се глас Бога Оца да је Исус његов син.

У то време господар Галилеје био је Ирод Антипа, против чијег неморала је Јован јавно говорио и због чега је бачен у тамницу. Ћерка Иридове љубавнице, Салома, освојила је његову пажњу заводним плесом "Седам велова", којим јој је пијан и занесен обећао све што жели, на шта је она затражила - главу Јована Крститеља. Жеља јој је испуњена и Јованова глава јој је донета на тањиру.

Иридова љубавница Иродијада је иглом избола Јованов језик, и закопала главу на нечисто место из страха да Крститељ не васкрсне.