У СУБОТУ ЈЕ ВЕЛИКИ ПРАЗНИК, ЈЕДАН ГРЕХ НИКАКО НЕ ВАЉА НАЧИНИТИ: Не сме се рећи да те ОН исцелио...

Српска православна црква и њени верници сутра обележавају дан посвећен Преподобном Симеону Столпнику, рођеном око 389. године у селу Сис у малоазијској области Киликија.
У земљи Кападокији, у селу Сисану, живели су благочестиви супружници, Сусотион и Марта, родитељи Светог Симеона, који је био васпитан у хришћанском духу. Још као дете, одлазио је у цркву, а након службе одлазио би он на неко усамљено место и своје слободно време проводио је у молитви.
Напустио је родитељски дом веома рано отишавши у манастир, где се свима покоравао и служио, живећи строго, узимајући храну само једном седмично.
Слава светог подвижника разнесе се свуда и почеше долазити многи, чак издалека, доносећи своје болеснике ради исцељења, истеравања демона... И нико ко је дошао к њему, није се вратио празан, него је свако добио оно што је и тражио: неко исцељење, неко утеху, неко корисну поуку. Сви су се радосни враћали својим кућама, славећи Бога. Свети Симеон Столпник, када би исцелио некога, увек је говорио: 
"Прослављај Бога који те исцелио и никако се не усуђуј рећи да те Симеон исцели, да те што горе не снађе". Временом, све то блаженом Симеону постаде тешко, те он нађе начина да се избави од тога и сазида себи стуб на коме поче живети у посту и молитви. И би први Столпник.
Тај први стуб био је висок 6 лаката, а временом му људи почеше дизати један по један стуб (од 12 лаката, 22 лакта, 36...), којима се он као лествицама пењао ка небеском свету, трпећи много на њима од кише. Проведе много година у свом подвигу, одликовавши се и даром пророштва.
Чинио је многа чудеса и исцељења за свога живота, те тако би и после његовог упокојења. Када чесне мошти Светога Симеона беху положене на припремљену носиљку, патријарх желећи да узме на благослов неколико длака из свете његове браде, пружи руку, а она му се осуши. Тек након усрдних молитви, рука патријархова постаде здрава.
Примивши светитељево тело, мештани Антиохије га однесоше у велику цркву и догоди се много чудеса и исцељења на гробу његовом. На месту где је био његов стуб подигнута је прекрасна крстолика црква и велики манастир, те се тако испуни обећање његово, да он никада неће напустити своје место, и тако и би, јер ту, на том месту многи се излечише и многа чуда се догодише.
Изнад стуба се јављала велика и сјајна звезда, која је обасјавала цео крај. То свето место било је неприступачно за жене и строго се пазило да женска нога не крочи ни на праг. Једном се једна жена усудила, преобучена у мушко, дотаћи се прага црквеног, али истог тренутка пала је мртва. Од тада ни једно женско није прилазило ни близу ограде.
Обичаји и веровања
Живот овог чудотворца био је необичан, а у народу је остало веровање да од сутра почиње јесења сетва чији је овај светац заштитник.
Зато се у многим местима задржао обичај ношења семена из куће у цркву на освештење да би година била добра и родна. Не ваља прекршити јер се то сматра великим грехом.
На сутрашњи дан гледа се и какав је месец, ако је млад - жито ће добро родити, али биће родна и цела година. Свети Симеон Столпник веома је поштован међу земљорадницима и ратарима.
Нова црквена година
СПЦ сутра обележава и почетак нове црквене године. У историји хришћанства, годину треба почети у септембру у славу Светог цара Константина, рођеног у Нишу. Он је тада победио над Максенцијем, непријатељем Христове вере, а тој победи следовала је слобода хришћанске вероисповести.
(Espreso/Srbija Danas/Marija Aćimović/Prenela: N.J)