ОВО СУ НАЈПОЗНАТИЈЕ ЧЕТВОРКЕ РЕГИОНА Носе имена по апостолима, а нема ко их не зауставља на улици: "За одлазак у шетњу треба да употребимо читаву логистику"

Најстарији син Константин и четворке Матеј, Марко, Лука и Јован њихов су разлог за радост.

Мале главе с окицама боје неба и косицом боје сунца заигране међу играчкама константно надгледа брат Константин, који је улогу старијег брата прихватио с пуно одговорности. Њихов дан почиње рано ујутру, а до вечери, како каже Милана, увек буде изазова.

"Сваки дан је изазован. Ујутру устану, ми их нахранимо, они затим мало заспу, мало одморе. Након тога се буде, доручкујемо, идемо у шетњу, онда следи ручак. Они се у међувремену играју са старијим братом. Навече следи вечера. Сада су почели да пужу, свако иде на своју страну, истражују, устају... Полако се дижу на ноге", прича она.

Откад су почели пузати, два пара руку и ногу Милане и Немање нису довољна да сустигну малу четворку, па им у свему помаже старији син.

"Константин је супер. Он је пуно бољи него што смо очекивали. Пет година је био сам и сва пажња је била усмерена само на њега, али одлично се снашао. Обожава их, воли да се игра са њима. Ретко кад показује љубомору. Увек је ту да припомогне, да донесе, да их причува… Њему су они све занимљивији јер се сада знају играти. Много више времена проводи са њима сада него кад су били скроз мали", прича Милана док се малишани заједно играју.

Осим старијег сина, у помоћ им пристижу и њихови најближи.

"Помажу нам највише родитељи, баке и деке", каже Немања.

Помоћ им је потребна свакодневно, а највећи изазов им је нахранити сву четворицу у исто време, посебно када Милана остане сама са њима.

"Један плаче, једног храним, двојица се играју. И при одласку у шетњу, што је за друге људе нормална ствар, ми морамо да употребимо читаву логистику како бисмо се спаковали", прича она и додаје да упркос свему Матеј, Марко, Лука и Јован ипак нису захтевни.

"Некада имам осећај да они сами имају осећај да су четворица, па буду стрпљиви", каже Милана.

Титулу најмирнијег тренутно носи Лука, док су најнестрпљивији Марко и Јован.

Пред Нову годину из Словеније су стигли у град на Врбасу, где ће са најдражима дочекати Бадње вече и прославити Божић.

"Трудићемо се да обиђемо све. Бићемо у кругу породице, породично ћемо прославити. Ако успемо планирамо отићи и у цркву", причају Петровићи своје планове за најрадоснији хришћански празник.

Недуго након Божића следи и први рођендан најпознатијих четворки.

Иначе, за њихова имена Милана и Немања су добили благослов из манастира Крка, а како је раније истакла након што су добили благослов за та имена, више није било дилеме како ће се звати.

Иако им је припремање за шетњу тешко и одузима много времена, они од тога не одустају.

Често их је могуће видети на улицама Бањалуке, а како причају Немања и Милана, људи их заустављају и фотографишу.

Прву годину живота малих четворки углавном су провели у Словенији, где су добили велику подршку, а надају се да ће и давно обећана подршка институција у Српској бити остварена.