ОПАСНИ ТИК-ТОК ИЗАЗОВИ, ДЕЦА ПОСЕБНО УГРОЖЕНА Ове игре су опасне по живот, постоји опасност од озбиљних повреда
Едукаторка за безбедност деце на интернету Катарина Јонев Ћираковић оцењује да опасни Тик Ток изазови нису реткост у Србији, као и да превенирање опасних последица може бити постигнуто само ако се едукују деца, али и родитељи.
Нови опасан изазов појавио се недавно на друштвеној мрежи Тик Ток. На снимцима кружи мапа подземља Петроварадинске тврђаве, која изазива, како кажу, „најхрабрије“ да је у што краћем времену обиђу и испитају. Ходници без осветљења и сигнала, могу да представљају опасност ако се обиллазе без стручних водича.
Јонев Ћираковић каже за Н1 да овакав изазов није новина, али да је ужасавајуће то што деца и млади јако често похрле за оваквом врстом изазова не схватајући опасности.
„Опасност да дође до озбиљних повреда из разлога што одређени објекти и локалитети нису најбезбеднија места и заиста треба следити стручне упуте који се у овим случајевима, нажалост, занемарују“, наводи.
Тик Ток изазови попут обилажења екстремних локалитета су забележени широм Србије у протеклих неколико година, каже Јонев Ћираковић.
„Од тога да се ишло у запуштене куће, напуштене викендице у брдима, па чак и на екстремне стазе на које се иначе иде у пратњи професионалних водича. Тако да ово заправо и није новина, оно што јесте ужасавајуће јесте то што деца и млади јако често похрле за оваквом врстом изазова, не схватајући опасности“, објашњава.
Изазови, пратиоци и прегледи
Деца у Србији, каже, највише времена проводе на друштвеној мрежи Тик Ток.
Експанзија снимања Тик Ток изазова почиње 2020. године у току пандемије корона вируса. Најпре у Америци, када се јавља талас јавних изазова попут лизања јавних површина, укључујући WЦ шоље, како би се доказало да ковид не постоји.
Постојао је и тренд изазова да се зуби турпијају турпијом за нокте како би личили на зубе морског пса, али и тренд када су девојчице мешале разноразне хемикалије јер су неке инфлуенсерке рекле да им се тако променила боја зеница.
„Чак је и у Србији забележен велики број случајева да су девојке морале да иду на испирање очију. Оно што се испоставило као императив јесте да се деца излажу веома екстремним, небезбедним и сулудим изазовима, не би ли тако повећали број пратилаца и број прегледа које имају на својим профилима“, објашњава наша саговорница.
У Србији су забележени смртни случајеви због учешћа у опасним изазовима. Последњи забележен у Раковици када је осамнаестогодишњак погинуо снимајући видео на возу.
Иако је прошло скоро четири године од почетка експанзије Тик Ток изазова, наводи, и данас се суочавамо са тиме да до пада интересовања код деце за изазове није опало.
„Бизарност, али и опасност јесте негде у порасту“, наводи.
Тик Ток није зачетник опасних изазова. Они су постојали и раније. Изазов који је преживео све друштвене мреже, а који је и данас актуелан је такозвани изазов са циметом настао на Јутјубу.
Како каже, у периоду пре друштвених мрежа, постојали су изазови код деце, али никада она нису била директни учесници, као и да је данас већи број њих који учествују у њима, а последице су ужасавајуће.
Три опасна изазова која су „стигла“ и у Србији
Само у децембру појавила су се три опасна изазова у Србији и сваки је био опасан за децу и за младе, каже наша саговорница.
„Изазов који се реактивирао јесте изазов гушења, где су забележене озбиљне повреде. Затим је у једном тренутку постао тренд да се петарде стављају у уста или се држе у руци да би се измерило ко може дуже да издржи пре него петарда експлодира. И трећи изазов који је специфичан, јер се никада брже није раширио ни један опасан изазов као овај, је летећи супермен. Забележен је у свакој школи у Београду, али и широм Србије“, каже.
Како наводи, на десетине и десетине деце широм наше територије и у региону обраћала су се лекарима за медицинску помоћ због фрактура, потреса мозга, поломљених рамена и руку управо јер су учествовали у опасном изазову летећи супермен који изазива озбиљне повреде.
„С тога бих желела да се захвалим између осталог фондацији СББ која је препознала значај ове теме и омогућила ученицима основних школа у Србији да одслушају предавање о безбедности на интернету и да буду упозорени овим Тик Ток изазовима, као и наставници и родитељи, да би на време реаговали и да се не би упуштали у ове опасне изазове“, прецизира.
Забрана – мач са две оштрице
Представници власти у Албанији најавили су гашање Тик Ток-а. Премијер Еди Рама рекао је да ćе влада угасити Тик Ток на годину дана, оптужујуćи популарни видео сервис за подстицање насиља и малтретирања, посебно међу децом. И неке друге земље размишљају о забрани као решењу.
Наша саговорница сматра да су „забране увек мач са две оштрице“.
„Чак и ако забранимо и укинемо Тик Ток, власници ове друштвене мреже нису наивни. Када је први пут Доналд Трамп био председник Америке и поменуо да Тик Ток може бити забрањен или укинути, власници су направили другу алтернативну друштвену мрежу коју су хтели да промовишу у случају да се Тик Ток укине“, наводи.
Тиме, прецизира, ако се укине једна, деца ће „мигрирати“ на неку другу друштвену мрежу.
Друштвеним мрежама, каже, највећи мотив јесте профит. „Они генеришу јако велике приходе управо од тога што су им најмлађи корисници, најактивнији и најрањивији чланови“, наглашава.
Без подршке власника друштвених мрежа, сматра, немогуће је говорити о правилном регулисању друштвених мрежа.
Вапај за пажњом
Сви показатељи, наводи, кажу да дете просечно дневно испред екрана проведе између 7 и 9 сати.
Са екранима, код деце, све пада – разумевање и развој критичког мишљења, који је на нижем ступњу у односу на период када су деце трчала за лоптом и била физички активна, каже.
„Када причамо о томе зашто деца праве глупости на интернету и друштвеним мрежама, одговор је засигурно – вапај за пажњом. Али то креће од куће. Ако је детету од најближих људи ускраћена пажња, блискост, разумевање, комуникација. Детету је потребна љубав. Ако је не добије у сопственом дому, потражиће је на другом месту“, наводи.
Због тога су, истиче, деци важни лајкови и прегледи.
„Они сматрају да су бољи ако што више лајкова и прегледа имају, несвесни да имају проблеме са самопоуздањем, самопоштовањем и самовредновањем јер им њихови најближи то нису пружили“, објашњава.
Смернице за децу и родитеље
Како би деца у онлајн окружењу била безбедна, истиче, најбоља превенција је обострана едукација – и деце и родитеља.
„За почетак, родитељи морају да постану свесни да оног тренутка када детету дамо телефон у руке, тада креће едукација о правилном коришћењу интернета, о култури понашања на друштвеним мрежама и тада, између осталог, креће нешто што се зове контрола и филтрирање садржаја“, наводи.
Додаје и да постоје бесплатне апликације које родитељима могу да помогну да прате садржај који деца конзумирају на телефону.
„Само заједничком борбом можемо да их спречимо и правилном едукацијом децу усмеримо на прави пут када су у питању сви лавиринти који постоје на друштвеним мрежама, укључујући и Тик Ток изазове“, закључује.