НЕРАДО ГЕНЕРАЦИЈА З ИДЕ У ВОЈНИКЕ Могу ли се данашњи млади прилагодити условима живота у касарни (ФОТО)

О поновном служењу војног рока у Србији се последњих дана много дискутује, и већ је познато доста детаља, а с обзиром да би у војску ишли пунолетни мушкарци до 27 или 30 година, јасно је да ће ову обавезу имати представници З генерације, која се по много чему разликује од генерација које су некада служиле војску.

Војни рок би трајао 75 дана (60 дана обуке и 15 дана вежбе) за мушкарце, а био би добровољан за жене. Прве генерације нових регрута би могле у касарне да уђу за годину дана, ИТ стручњаци би могли да заврше у Војнотехничком институту, а коначна одлука требало би да буде позната у наредних 20-30 дана.

За сада постоје само најаве да ће касарне бити прилагођене, али се још не зна да ли је реч о свим војним објектима у Србији, или само појединим. Самим тим поставља се питање да ли ће будући војници служити војни рок у свом граду, ако постоје услови, негде у најближој околини, или ће као у време старе Југославије бити разбацани по целој држави.

Како би издржали на терену без мобилног?

Kада се све то узме у обзир, тешко је замислити садашње генерације, младе одрасле у дигиталном добу, да носе униформе и да су на обуци (бар док су на терену) – без мобилних телефона. Међутим, како би се припадници генерације З заиста снашли у касарнама и на полигонима за сада је велика непознаница, јер последња генерација која је одслужила војни рок, до 2011. године, били су миленијалци, а они који су стварно ишли у војску по годину дана сада су средовечни људи.

Према бројним истраживањима, генерација З је много више од друштвених мрежа, од, рецимо Тиктока, са којом је повезују. Истраживања показују да имају мобилне телефоне од 10. године, а пре тога су се играли телефонима родитеља. Читав живот су на њему, имају налоге на друштвеним мрежама, занимају их еколошке теме, рано показују самосталност, и економску и емоционалну.

Не воле ауторитете и ништа "на силу"

Истраживања показују да су:

- прва права дигитална генерација одрасла у дигиталном добу

- зависни су од интернета

- за њих су можда више ратне игре на компјутеру него војне вежбе у стварном свету

- не воле крута решења

- не воле ауторитете

- желе флексибилно радно време

- желе баланс између посла и слободног времена

- морају да буду мотивисани

- не подносе наредбе и ништа што је на силу

- уроњени су у онлајн свет

- друже се путем друштвених мрежа, а не директно, посебно после короне

- не причају мобилним телефоном, него пишу поруке, и зато је врло неизвесно за већину како ће служити војску јер ће бити принуђени на директан контакт?

Посебно ће бити интересантан сусрет припадника генерације З ако регрути из свих крајева земље буду помешани!

„Навикли би се, али неће бити користи”

Владимир Петковић, аналитичар и бивши копредседник Одбора за одбрану и безбедност у Скупштини СЦГ, каже да се “жив човек навикне на све, али мисли да З генерацију не треба слати да служи војни рок, осим оних који то заиста желе”.

- То је губитак новца и средстава. Нисам против служења војног рока, али то нису генерације које су способне за тако нешто, јер познато је да не трпе ауторитете. Они који воле војску, који имају патриотска осећања, они ће то издржати, а што се тиче осталих то ће бити чист губитак времена и средстава. Нема никакву сврху. Од већине њих нећемо добити ни добре војнике нити боље патриоте, само ће добити психичке проблем - каже Петковић.

Његов став је да је највећи део припадника ове генерације неприпремљен за одлазак у војску.

- То ће бити велико оптерећење за државу, буџет, за здравство, зато што ће они имати психолошке и друге последице. То би био велики шок за њих, а за државу велики губитак времена и средстава. Било би исплативије и сврсисходније да се та средства утроше на мотивацију оних који би добровољно служили војни рок, на оне из З генерације који то желе. Уместо, рецимо, 50.000 регрута, боље да имамо 7.000 оних који желе да служе војску – каже Петковић.

„Млади су данас другачији него пре”

Јасмина Михњак, психолог и психотерапеут из Новог Сада, сматра да није добро да постоји обавезан војни рок и да би пре увођења тако нечега, не само за З генерацију, већ за све генерације, било добро урадити истраживање: Како би било који млад човек након свега што се нама издешавало сада доживео служење војног рока?

- Морамо да разумемо да сада служење војног рока није исто као раније када је било обавезно и да се у међувремену пуно тога издешавало. Све ствари које су се дешавале су на различите начине различито утицале на младе људе и сада имамо потпуно различит доживљај тога од различитих младих људи. С једне стране су они који су слушајући нас одрасле усмерени да на утакмицама навијају, да прожимају ставове о одбрани, и они су и спремни да служе војне рок. С друге стране, имамо оне који су потпуно изузети од тога и којима је асоцијација на војни рок рат и убијање због чега би могли да имају изузетно трауматично искуство у војсци – каже Јасмина Михњак.

Према њеним речима, служење војног рока може да буде окидач и посебно трауматско искуство јер асоцира на све оно о чему су слушали, а чега се можда плаше.

- Све остале ствари су мање зло ако изузмемо да се војни рок може поистовећивати са ратом, јер када идемо у војску и узмемо пушку ми се спремамо на неку ратну ситуацију на коју су, чини ми се, млади људи у мањој мери спремни него што су некада били, мада сматрам да нико никад није спреман за тако нешто у потпуности.

„Генерација З зна да се прилагођава”

Када је реч о повезивању, дружењу и животу без мобилних телефона, мисли да је занемарена једна особина генерације З, а то је да су адаптабилнији и спремнији да се прилагоде новонасталој ситуацији.

- Успели би да се адаптирају, али би им сигурно било тешко. Научили би неке ствари које су другачије и које нису успели да усвоје мимо служења војног рока, а то је однос према ауторитету и дисциплини. Али, је питање да ли им је то заиста потребно. Сада је питање да ли су они у праву или ми који смо васпитавани у другачијем времену у ком су нас учили да морамо јако пуно да радимо, да се трудимо и данас смо зато спремни да радимо за мале плате, на шта они не пристају. Имају врло другачије ставове, другачији однос и према послу и ауторитету, није им довољно да ураде нешто само зато што је то неко рекао – истиче Михњак.

„Да науче без скуваног и опраног”

За разлику од нас, Грци имају обавезан војни рок, забрањују улазак у земљу Грцима који нису били у војсци. Код њих је то ствар патриотизма и сматрају да они који не желе да служе војску нису Грци.

- И пре када су момци одлазили у војску, сматрало се да ће се тамо “научити памети”, неће имати све скувано и опрано, мало која породица је то држала као јунаштво и традицију, посебно у градским срединама. Неки су се чак правили луди да би избегли војни рок, није се ни пре масовно хрлило у војску. Али, мање од годину дана не вреди служити војни рок. Неколико месеци треба да буде за привикавање, док је година оптимална да се развијају и пријатељства. Код наших генерација и дан данас постоје пријатељства започета у касарнама. Војни рок, по мом мишљењу, треба мушкарцима када се прелазе из доба дечак/младић у доба мушкарца. Треба да науче да прихвате обавезе, да буду одговорни за друге, да умеју да брине о другима јер то у кући не науче, али не због мобилних него због начина васпитања који је превише заштићујући и готовански – каже психолог Драгана Ћупурдија.

„Без мобилног у школи, па и у војсци”

Војска добро дође, истиче Ћупурдија, да би се видела и друга страна живота. Кризе свакако постоје, и када се крене на факултет ако се одваја од породице, зависи од особе до особе. Постоје млади који се никада неће прилагодити и који би могли да имају трауме, али су ретки, тврди саговорница.

- Војска не би требала да се прилагођава савременим токовима и да им се дозволи да имају мобилни телефоне. И школе су забраниле мобилне па сви могу без њих и никоме се ништа лоше није десило. Знам да војска кошта државу, али је треба увести поново, док цивилно служење нема смисла – закључује Драгана Ћупурдија.