МОМКА ОД 18 ГОДИНА ПРОБУДИО БОЛ У ГРУДИМА, ИМАО ЈЕ ИНФАРКТ! Промене времена могу и те како да буду опасне
Док се радујемо сунчаним и ведрим јесењим данима, многи од нас се питају да ли су високе температуре у ово доба године здраве. Ујутру нам је потребна топла јакна, док већ поподне можемо да се шетао у кратким рукавима.
Докторка Ивана Стефановић из "Хитне помоћи" истиче да је умереност кључ здравља и да би много мање проблема са здрављем било уколико би пацијенти више водили рачуна о превенцији.
Високе или ниске температуре или промене температуре нису фактор ризика ни за једну болест. Тако да, суштински, не би требало нешто да утичу на то, осим да ви осећате неку непријатност. Али, када ми не водимо рачуна о свом здрављу и када не обраћамо пажњу на факторе ризика, онда те промене температуре попут ових високих за ово доба године, могу да допринесу погоршању вашег здравственог стања - каже др Стефановић.
Истиче да има много пацијената, који због оваквих климатских промена имају проблем са хипертензијом.
- Ујутру је хладно, то јест, нормално време за ово доба године, а у току дана је топло и управо због тога ми имамо пацијенте који пред јутро имају велики проблем са високим крвним притиском и добијамо доста позива од њих - каже др Стефановић из Хитне помоћи.
Хитна је интервенисала код истих пацијената и по неколико пута у току ноћи
- Ноћас је било тешко екипама Хитне помоћи и то због броја интервенција. Екипе су одлазиле да дају терапију, да би ти исти пацијенти опет звали за сат времена и рекли да им није добро. Има и до промене сата, сада горе спавамо, јуче је била и слава, па се више и јело - каже др Стефановић.
Непријатност коју осећамо у организму због Михољског лета можемо преписати такозваном пролећном умору, истиче др Стефановић.
- Ово што се сада осећа може бити оно што ми зовемо пролећни умор. Иако је сада јесен, тј, касно Михољско лето, крвни судови се шире, па код здравих особа може довести до поспаности - каже др Стефановић.
Уколико водимо рачуна о факторима ризика, температурне разлике ће бити само мала непријатност, истиче др Стефановић.
Наглашава да то исто важи и за хроничне болеснике и метеоропате.
- Ако водите рачуна о свом здрављу ништа није страшно. Хронични болесници који држе притисак под контролом воде рачуна о томе шта једу, колико шетају и много мање им је тешко него када не би водили рачуна о томе. Нама су проблем запуштени пацијенти, они који не воде рачуна и који не иду на контроле - каже др Стефановић.
- Када су метеоропате у питању, млада и здрава особа би се много боље осећала да довољно спава, истиче др Стефановић.
- Нисам сигурна да са овим нашим ритмом живота ми довољно спавамо. Треба размислити о томе како недостатак сна утиче на наше здравље. Јер, сан лечи и у сну се многе ствари репрограмирају. Тако да је боље да размишљамо о одмору, пре свега, а мање о променама времена - каже др Стефановић.
Све је више младих који имају проблем са кардиоваскуларним болестима, па лекари редовно упозоравају да треба да се води рачуна о факторима ризика.
- Па чињеница је да данас више не можете да кажете да нека болест неће задесити младу особу. Ми смо пре пар месеци имали пацијента од 18 година који је дошао, јавио се у нашу службу, пробудио га је бол у грудима - инфаркт миокарда. Тако да, опет се враћамо на оне факторе ризика! Ако имате 25 плус година, с времена на време проверите притисак, поготово кад имате главобоље, да не буде то први знак можданог удара - каже др Стефановић.
Умереност је кључ здравља, истиче др Стефановић.