ММР ВАКЦИНУ НИЈЕ ПРИМИЛО ДОВОЉНО ДЕЦЕ, одбијање вакцинације се КАЖЊАВА, ЕВО КОЛИКО ЈЕ РОДИТЕЉА ПЛАТИЛО КАЗНУ
Након што су се у вртићу "Вилењак" у Београду појавиле заушке, лекари упозоравају да предшколске установе морају да се придржавају закона и да деца која уђу у другу годину живота морају да се вакцинишу ММР-ом.
У вртићу кажу да су предузете све мере како би се спречило даље ширење инфекције, као и да вакцинисана деца без симптома редовно могу да долазе.
Око 17.000 деце сваке године треба да буде вакцинисано ММР вакцином. Према последњем податку, из 2023. године, вакцинисано их је 88 одсто. То није довољно за колективни имунитет. Последњих дванаест година само једном је у Београду постигнут колективни имунитет, 2018. Тада је вакцинисано 98 одсто деце, а од тада је бројка у паду. Подсетимо, тада је и држава реаговала не само акцијом промоције вакцинације, већ и кажњавањем родитеља који нису довели дете на, подсећамо, обавезну вакцинацију.
Састав вакцине ММР од А до Ш
ММР вакцина је комбинована вакцина која садржи активне компоненте против три вируса: морбила (малих богиња), заушака и рубеле (црвенке). Ова вакцина се обично даје деци у раном детињству и представља стандардну меру превенције против ових заразних болести. Садржо атениране (ослабљене) вирусе морбила (малих богиња), заушки и рубеле (црвенке). Поред тога, у вакцини се налазе стабилизатори, који се додају како би се осигурала стабилност и делотворност вакцине током складиштења. То могу бити сорбитол и желатин, који помажу у одржавању структуре и активности вируса у вакцини.
ММР вакцина може садржати минималне количине антибиотика (нпр. неомицин) како би се спречила бактеријска контаминација током производње. Ове количине су изузетно мале и безбедне. Такође, вакцина садржи и стерилну воду. Она се користие као растварач за ослабљене вирусе и остале састојке у вакцини.
- У једној генерацији 95 одсто деце која треба да се вакцинишу, ако буду вакцинисана, ми стварамо такозвани колективни имунитет, односно бедем, да вирус који је један од најзаразнијих вируса када уђе у такав колектив где је 95 одсто особа вакцинисано не може да нађе пут, односно, јако тешко нађе пут до оних особа које немају имунитет, а то су на пример деца која из оправданих разлога нису могла да буду вакцинисана јер су болесна или имају неко обољење које им знатно снижава имунитет - наводи еписемиолог Градског завода за јавно здравље Београд Ивана Беговић.
Стручњаци кажу да је више вакцинисаних у руралним него у урбаним срединама. Када гледамо кроз статистичке податке из београдских домова здравља 2023. више од 95 одсто вакцинисаних на Врачару, Новом Београду, Чукарици, у Сурчину, Обреновцу и Сопоту. У Дому здравља Земун 83 одсто. Кажу да је најбитније да родитељи верују педијатру, а не којекаквим инфлуенсерима на друштвеним мрежама.
- Недоумице су углавном везане за неки настанак нежељених ефеката, неког непроговарања на време, непроходавања, да ли ће сама вакцина направити неке аутоимуна обољења, неке додатне тегобе које се онда врло лако у разговору са педијатром просто елиминишу - истиче педијатар из Дома здравља Земун Биљана Радичевић.
Новчане казне за родитеље невакцинисане деце
Према Закону о заштити становништва од заразних болести, вакцинација је у Србији обавезна. Држава је увела и контролне механизме. Невакцинисана деца не би смела да буду уписана у школу. За родитеље који не одведу деца на вакцинацију предвиђене су новчане казне од 50 до 150 хиљада динара. И казне се изричу. Додуше, ретко, за три године, три у Београду и једна у Крагујевцу.
- Важно је да тај механизам на неки начин функционише, да су то ретки случајеви који се дешавају. Значи да те контролне мере ипак доносе неки резултат. С друге стране, циљ тих контролних мера није кажњавање родитеља, већ да родитељи дођу на један други ниво дискусије са здраственим радницима, здравственим системо и промене своје мишљење. Не ради се овде о мишљену родитеља, овде се ради првенствено о праву детета - наглашава консултант у Уједињеним нацијама за вакцинацију и имунизацију Драгослав Поповић.