ИЗ КОМШИЛУКА ВРЕБАЈУ ЧАК ДВЕ ОПАСНЕ ЗАРАЗЕ Могу да буду СМРТОНОСНЕ и код обе се јавља ОВАЈ СИМПТОМ Да ли је Србија следећа?!

Болести за које се мислило да су одавно искорењене налазе се у комшилуку, па многи грађани имају бојазан да ова обољења не закуцају и на врата Србије.
 

Како за „Политику“ истиче примаријус др Славица Марис, епидемиолог и начелник Јединице за контролу и превенцију заразних болести Градског завода за јавно здравље у Београду, наши грађани нису угрожени јер постоји мали ризик од ширења ове болести, зато што је у земљама у Европи становницима доступна безбедна вода за пиће и обезбеђена је основна санитација.
 

Могу се јавити импортовани случајеви, као што је случај у Бугарској, јер је тамо реч о индијском држављанину који је оболео. Али локално ширење болести и епидемија, односно могућност да ова болест буде стално присутна на нашем подручју заиста има јако мали ризик. Колера је акутна, цревна инфекција која је изазвана бактеријом Вибрио цхолерае и која је присутна широм света. Тренутно се налазимо у седмој пандемији колере, која је кренула 1961. у Јужној Азији, затим се 1971. пребацила у Америку, 1991. године колера је од 1971. стигла у Африку, а 1991. у Америку. На годишњом нивоу, прошле године, укупан број оболелих је био 535.000 широм света, а ова болест је изазвала око 4.000 смртних исхода, истиче др Марис.
 

Сматра се да је овај број оболелих и умрлих знатно већи, тако да према проценама Светске здравствене организације, на годишњом нивоу, додаје докторка, има 1,3 до четири милиона оболелих од колере, и укупно 21.000 до 143.000 смртних исхода широм света.

Симптоми колере
 

Већина оболелих има благе симптоме и они се могу успешно лечити оралном рехидратацијом, јер је у клиничкој слици доминантна воденаста дијареја, што значи да оболела особа има велики број течних воденастих столица. Могу се и јавити и повраћање, и повишена температура која иде до 38 степени Целзијуса, али углавном је око 37 степени.
У неким случајевима када имамо јако велики број течних столица и повраћања, може да дође до дехидратације и шока, и ако се на време не препозна болест и не лечи, може да доведе до смртних исхода, који се региструју широм света. Ова болест се везује за сиромашне земље које немају обезбеђену безбедну воду за становништво, као и основну санитацију, јер се бактерија која је узрочник болести најчешће преноси путем контаминиране воде, али може и путем хране. Шкољке се често повезују са оболевањем од колера – додаје др Марис.

Симптоми кју грознице
 

Осим од колере, страхује се и од појаве кју грознице, болести која спада у зоонозе и која има већ регистроване случајеве у Црној Гори. Др Марис каже да од овог обољења оболевају и животиње и људи. Најчешће оболевају људи, што значи да ова инфекција прелази са животиња.
И ова болест је широм света распрострањена. Узрокована је бактеријом Цоxиелла бурнети. Региструје се и у бројним земљама света као и у Европи, у Француској, Немачкој, Шпанији, Мађарској, Холандији. И у нашој земљи се ово обољење спорадично региструје. За десет година на територији Београда имали смо три случаја оболевања од кју грознице која су регистрована. Један случај је био 2018. године, а два случаја 2015. Инфекција код људи је обично асимптоматска, али може имати и блажи ток, као и тешки, а јако ретко може да буде и смртоносна. Мање од један одсто је смртност од ове болести, наводи др Марис.

Особе које развију симптоме обољења, обично имају тегобе као у случају грипа, попут изненадне појаве температуре, грознице, болова у мишићима, умора, ноћног знојења, губитка у тежини, болова у зглобовима, а могу се јавити мучнина и повраћање. У неким случајевима може се развити и упала плућа, а неки симптоми, као што је умор, могу да трају дуже времена и након ове инфекције.
 

Лечење је антибиотицима, пре свега тетрациклинима који су лек избора минимум две недеље. Уколико се на време не препозна и не лечи ова болест, може попримити хроничан ток са компликацијама, када се јавља хронична упала јетре и срчаних залистака. Преноси се најчешће аерогеним путем, путем ваздуха, јер инхалацијом ми удахнемо честице које садрже узрочника ове болести, односно бактерију Coxiellu burneti. Ове честице могу да се пренесу ваздухом на удаљености до 500 метара, појашњава саговорница.

Како се заштитити од кју грознице
 

Најчешће се, осим аерогеним путем, болест може пренети и директним контактом са зараженим оболелим животињама, нарочито приликом порођаја ових животиња, јер се са оним течностима које се избацују приликом порођаја долази у контакт са длакама, вуном, а најчешће се ово обољење јавља код говеда, коза, оваца.
 

Најчешће се примети управо спонтани побачај или мртворођени плод и на тај начин се најчешће открије болест, инфекција код животиња. Онда стигне обавештење, које доносе епидемиолози, да имамо заражену животињу у домаћинству и онда ми обављамо свој део посла, епидемиолошко истраживање. У највећем ризику за оболевање су чланови домаћинства, и то особе које највише и раде са овим животињама, тако да су оне најчешће укључене прво у ово истраживање. Сем овог пута преноса, аерогеног и директним контактом са зараженим животињима, односно са њиховим излучевинама, постоји могућа зараза и преко контаминиране хране, преко контаминираног млека, односно меса, али ово можемо искључити ако то млеко прокувамо, односно користимо за конзумацију пастеризовано млеко и млечне производе. Месо ћемо јести термички обрађено, тако да ћемо уништити бактерије – каже др Марис и додаје да особе које су у директном и најближем контакту са животињама првенствено треба да слушају савете ветеринара и да приликом порођаја животиња носе личну заштитну опрему, маске, кецеље и ту гардеробу која се користи у таквим ситуацијама, након контакта са животињом, одложе и оперу.